- Čuvajte i volite svoje roditelje, pogotovo majku, jer bih ja danas dala sve da samo na trenutak mogu da je zagrlim. Čini mi se, otkako sam je izgubila, lutam i u svakoj starijoj ženi tražim majku. Bila sam mnogo vezana za nju i 1. marta će biti tačno devet godina kako sam ostala bez nje. Sećam se da je tada moj stariji brat došao u Beograd da studira, a brat blizanac je otišao u Kamenicu da završi školu. Ostala sam sa svojim roditeljima u Priboju, a mama je sve želela da radi sama. Onda su joj pronašli rak na dojci i otišla je da se operiše. Međutim, kancer se nakon operacije proširio na kosti. Gledala sam je kako vene jer je samo srce nastavilo da joj radi. Raspadala mi se u rukama - jecajući se prisećala Dušica i kroz suze nastavila.

- Gledala sam četiri godine kako trpi bolove, brinula sam o njoj i zato sam radila od svoje 14. godine. Iako sam činila sve da je poštedim brige, ona se razbolela od stresa. Najteže mi je bilo iščekivanje njene smrti. Kupala sam je i gledala kako joj kosa opada. Nakon tri godine, pitala sam doktorku koliko će moja majka da živi, a ona mi je otvoreno rekla da neće još dugo. Uzela sam tada sve slobodne dane da ih provedem sa njom i porodicom. Dok je bila zdrava, ja sam joj stalno ponavljala da je mnogo volim i da mi treba. Umrla je u 48. godini - kaže Dušica, koja priznaje da je celu Srbiju obišla ne bi li našla lek za majku.

- Čak sam ga zajedno sa njom pila jer je bio mnogo gorak i htela sam da joj bude lakše. Ipak sam je izgubila, ne znam kako ću se ponašati za nekoliko dana kada bude bila godišnjica njen smrti, jer to mi je najteži dan u godini. Volela sam te, volim te i voleću te - kroz suze je poručila Grabovićeva gledajući u nebo.