U razgovoru za VIP magazin kaže da u ruskom klubu ima najbolje uslove u karijeri, ali i da Moskva dobija posebnu draž tek kada mu supruga Ana Kokić dođe sa ćerkama u posetu

Kaže da je jedan od retkih koje ruska zima nimalo nije iznenadila, ali i zašto za sada preseljenje sa porodicom u Moskvu nije opcija.

Preselio si se u Moskvu zbog angažmana u novom klubu. Kako te je novi tim prihvatio?

- Za sada sve funkcioniše odlično. Momci su me sjajno prihvatili i hvala im na tome. Neću preterati ako kažem da imam najbolje uslove u karijeri za igru. Rusi, jednostavno, brinu o sportu i stalo im je do sportskog uspeha. Dinamo je veliki i poznati klub, a meni umnogome pomaže činjenica da su tamo i Duško Pijetlović i Gavril Subotić.

Kakav je osećaj vratiti se u bazen?

- Protekli period, tokom kojeg nisam profesionalno igrao vaterpolo zbog suspenzije, gledam kao na povredu. Dakle, kao da je bila neka povreda, koja je sada prošla. Nastavio sam tamo gde sam stao. Dobra igra u Rumuniji donela mi je angažman u Rusiji u velikom i poznatom klubu i drago mi je da su očekivanja od mene ponovo velika.


U Rusiju si otišao na leto. Kako izgleda ruska zima?
- Ne postoji zimska garderoba koju nisam kupio i mogu da kažem da sam spremno dočekao početak ruske zime. Kako će biti kasnije, videćemo. Moskva je veoma hladna, ali čovek se na sve navikne.


Nije prvi put da živiš odvojen od porodice. Da li si uspeo da se navikneš na to?

- Kada se 2011. dogodio moj prvi angažman u inostranstvu, Ana i ja smo znali da nam predstoji period tokom kojeg ćemo živeti na različitim adresama. Sada se i ćerke polako navikavaju na to, a mi gledamo da svaki slobodan trenutak provedemo zajedno. Do sada su bile dva puta kod mene u Moskvi, a posebno se radujem njihovom zimskom raspustu, jer ćemo ga provesti zajedno u Rusiji.

Kako se Nini i Tei dopada Moskva?

- Tea bi se odmah preselila u Moskvu, dok se Nina još razmišlja. Šalu na stranu, dok su bile kod mene, potpuno sam im se posvetio, a vreme smo uglavnom provodili napolju, u šetnjama po parkovima. Svima koji igraju u inostranstvu mnogo znači tih nekoliko dana kada im porodica dođe u posetu.

Da li to znači da planirate selidbu?

- Razgovarali smo Ana i ja i o selidbi, ali to ipak nije tako jednostavno, jer mnoge stvari ne zavise od nas. Nina i Tea ovde idu u školu, a Ana je zbog karijere vezana za našu zemlju. Meni je ostalo još maksimalno pet godina da se profesionalno bavim vaterpolom i želim da na najbolji mogući način završim karijeru. Nakon toga ću se vratiti u Srbiju i posvetiti nekim drugim stvarima.

Da li ti teško pada što je Ana sama sa ćerkama i koliko ti nedostaju ćerke?

- Ana i ja imamo sreću da su naša deca dobra i lepo vaspitana, a sada je situacija takva da više pomažu Ani nego što je njoj potrebna pomoć. Razumeju i zašto je tata odsutan, shvataju da je važno da slušaju mamu, a beskrajno se raduju svakom našem susretu. Srećom, živimo u vremenu kada nas samo jedan klik deli od voljenih, tako da se viđamo čim se probude i pre nego što odu na spavanje.

Tata si dve devojčice, ali da li si ikada priželjkivao sina?

- Nikada nisam bio od onih muškaraca koji po svaku cenu žele muško dete. Ako se desi, desilo se, ako ne, bože moj. Moje ćerke su žive i zdrave, lepe i pametne, idu u školu i dobri su đaci, a na to sam ponosan. 

Dugo ste u braku, šta je ono oko čega se nikako ne slažete?

- Razmimoilaženja u mišljenjima su ponekad prisutna, ali i poželjna u našem braku, međutim, nikada se nije desilo da se nismo složili oko neke suštinski važne stvari. Ana i ja smo deset godina u braku i ono što oboje praktikujemo je da razgovaramo o problemima. Dobra komunikacija je ključ svakog odnosa, a našeg pogotovo, jer sada živimo u različitim državama.

Period suspenzije je sada davna prošlost. Da li si izvukao neku pouku iz tog iskustva?

- Jesam. Najbolja lekcija koju sam naučio je da je prošlost nešto na šta se ne treba vraćati. Sa razlogom je iza mene i ne treba joj pridavati značaj. Želim da razmišljam o budućnosti i da gledam napred.

Organizovao si kamp za decu u Vrnjačkoj Banji, kakva su iskustva?

- Druženje sa klincima je uvek dobra ideja, a ove godine su u Vrnjačkoj Banji bile i ćerke sa mnom. Družile su se klincima i trenirale s njima. Planiram da sledeće godine uradim isto, ali da dovedem više igrača, više trenera i poznatih sportista.

Pročitajte i:

NAPUŠTA SRBIJU JK se seli na Ostrvo?

ČOVEK VELIKOG SRCA Oglasio se Bjela nakon što je dečaku spasao život