Prvomajski praznici odličan su povod da dve popularne pevačice, za koje bi mnogi rekli da su spoj nespojivog, iskoriste sunčano vreme i provedu čitav dan u prirodi. Ipak, osim što su koleginice, poznato je da su Marina Visković i Ilda Šaulić prijateljice i u privatnom životu.

Samardžić se na dirljiv način obratio Marini Tucaković

One za "Alo!" otkrivaju kako one obeležavaju Praznik rada, na koji način su zaradile prvi novac, na šta ga najviše troše, ali i šta je ono što najviše cene jedna kod druge.Uz vino i odlično raspoloženje, Marina i Ilda su nam otkrile propuštene poslovne prilike koje, da mogu vratiti vreme, možda ne bi bile propuštene.

Kako obeležavate Praznik rada?

Ilda: S obzirom na to da su to neradni dani, naravno da ljudi vole sebi dati malo oduška i otići negde u prirodu, sa prijateljima i porodicom, kao što smo sada Marina i ja uradile za ovaj praznik. Volim da to bude negde u prirodi uz neki lep ručak, ali pošto sada imam dete, obavezno je da to bude u nekom parku, gde ima puno zelenila.

Marina: Tako i ja. Ovaj praznik pamtim po radosti, jer smo uvek voleli da odemo u neku šumu, podignemo šator i da se družimo zajedno i da roštiljamo. Sada volim sa prijateljima i porodicom da se okupim u dvorištu naše kuće.

Kako ste zaradile prvi novac i na šta ste ga potrošile?

Ilda: Generalno, prvi zarađeni novac nije bio povezan s muzikom. To je bilo mnogo ranije, kada smo sestra i ja radile nešto privatno, imale smo turističku agenciju. Uvek se trošilo na garderobu. Kada si mlađi, sve što zaradiš, ode ti na krpe, cipele, haljine. Ipak, kasnije, kada sam počela da se bavim muzikom, to mi je bio nekako najslađe zarađen novac. 

Marina: Sad upravo razmišljam i shvatam da nikada ništa nisam radila osim pevanja! Tako da, ja sam prvi novac zaradila pevanjem i takođe je bio potrošen na garderobu! 

Kada ste poželele da se bavite pevanjem?

Marina: Znala sam odmalena. Sećam se baš jednog trenutka, kada je moja sestra diplomirala prava. Skupili smo se svi, zapevala sam pred familijom i odmah su me upisali u hor "Kolibri". Pevala sam u horu osam godina, svirala klavir dve godine, bila sam usmerena ka tome i imala sam san da pevam. Taj san se i ostvario. Što sam starija, moja interesovanja se šire i na neke druge delatnosti. Dosta sam kreativna, ali muzika mi je uvek na prvom mestu. 

Ilda: Iskreno, kod mene je muzika došla mnogo kasnije, u smislu da hoću da se bavim time. Međutim, kao što je i Marina rekla, to je kod nas bilo nekako od rođenja. Naravno da smo zbog tate svi bili usmereni ka muzici i uvek sam volela muziku, ali sam za sebe pevušila, nikada javno. Moja sestra je bila verni moj slušalac i pred njom sam uvek mogla nešto da otpevam, a pred ostalima ne.

Kakva su to interesovanja van posla kojim se bavite?

Ilda: Marina i ja generalno volimo iste stvari i mislim da ćemo se složiti. Obožavam rad sa decom, bilo koje vrste, pogotovo što sada imam dete. Volela bih da uskoro radim nešto što je povezano s decom. Igrala sam dugo i tenis, pa sam u nekom trenutku razmišljala i o tom trenerskom pozivu sa decom.

Marina: U nekim kasnijim godinama, kada sam se ostvarila u muzici, upisala sam psihologiju. Mogu slobodno reći da je to još jedna moja ljubav. I ja takođe volim rad sa decom i sport. Žao mi je što se nisam profesionalno bavila sportom pošto je moj tata difovac i džudista. Krivo mi je jer mislim da bih bila odlična sportistkinja. U poslednje vreme me zanima režija, volela bih da radim na spotovima. 

Da li je istina kada kažu da spotovi nisu isplativi?

Ilda: Finansijski je vrlo veliki zalogaj napraviti celi album. Spot kao spot je trenutno najbolja investicija, zato što novu pesmu možeš da promovišeš u pet ili deset emisija, ali ono što ostaje ljudima da gledaju jeste zapravo taj video koji napraviš.

Marina: Moj novi album je vizuelni album. Želeli smo da spojimo sliku i zvuk, a to je teško jer ima dosta pevača. Hiperprodukcija je uzela malo maha i nemam ništa protiv, svako ima pravo da sluša ono što voli, publika je mlađa, ali mislim da je najveći uspeh u bilo kom poslu da ostanete svoji.

Da li ste nekada odbile neku pesmu da snimite, a da ste se pokajale posle?

Ilda: Nikad mi nije bilo krivo jer uvek mislim da ta pesma, čim nije ostala kod mene, verovatno nije ni bila za mene. Pesma "Poželela" je vrlo lepa pesma koju je snimila Indira Radić. Čula sam tu pesmu, Peđa Medenica ju je pisao, i rekla sam: "Ne znam, nešto mi nije za mene", ali sam oduševljena kako je ta žena to otpevala.

Marina: Otkriću sad nešto po prvi put: ja sam stvarno čula pesmu "Stani, dušo, da te ispratim". Ta pesma je prelepa, ali bila sam baš mlada, a ona je bila preozbiljna za mene. Mnogo mi je drago da je došla u Ildine ruke jer je nekako obeležila njenu karijeru.

Šta ja ono što najviše cenite jedna kod druge?

Marina: Mi smo se odavno upoznale, imamo zajedničke prijatelje, oni su nas spojili. Mogu da kažem da je Ilda izvanredna devojka, ima divnu energiju i ja bih samo volela da što više ljudi vidi koliko je ona zabavna i pozitivna.

Ilda: Najviše volim Marininu iskrenost. Dosta je iskrena i ono što kaže, stoji iza toga i nekako je dosledna svemu. Ja sam pak starija i imam dosta životnog iskustva, pa brzo prepoznam osobe koji mi leže. Malo je onih koji mogu da dođu kod mene u kuću da pričamo i da se šalimo, a Marina je jedna od njih.