Planirano je da rođendanska svirka počne nešto posle 21 sat, ali se u startu kasnilo sat vremena, jer su se redovi ljudi slivali niz uske prolaze beogradske tvrđave. No, to ipak nije pokvarilo sveukupan doživljaj, vožnju kroz uspešnu pank - rok karijeru ovog popularnog hrvatskog benda, dugu tri decenije.

„Pivo“, predvođeno Miletom Kekinom u startu se našalilo na sopstveni račun, otvorivši koncert pesmom „Pevajte nešto ljubavno“ u kojoj po sopstvenom priznanju kažu „prodali smo čak i mu*a, al’ sviramo zato svuda“, aludirajući na nešto komercijalniju fazu benda koja im je donela veliku popularnost i rasprodate koncerte.

Tokom vožnje od „Džinovskog“ pa sve do aktuelnog albuma „Dani zatvorenih vrata“, Mile je skretao posebnu pažnju na pesme koje su im u datom trenutku krčile put ka vrhu rokenrol lestivice. Jedna od njih je i obrada „Fur immer punk“ za koju se i sam Kekin našalio i rekao da im je to prvi „poluhit“.

Decenijama angažovani u borbi protiv nasilja i za prava običnih ljudi, kroz stihove koji „pucaju“ od emocija i ljubavi i sinoć su se ređali hitovi „Piva“ poput pesama: „Šamar“, „Jednim osmehom“, „Na ovim prostorima“, „Ezoterija“, „Ranjeni i ludi“...da bi tokom prvog, od dva bisa, pesmom „Zapadna Evropa“ pozdravili svoje, takođe vremešne, kolege iz Atheist Rap-a, koji imaju samo godinu dana manje staža od njih.

„Pitala si me“, „Nije sve tako sivo“ i obrada KUD „Idijota“ „Kas sunce opet zađe“ ostavljeni su za kraj, koji je usledio posle nešto više od dva sata svirke.

Iako je na nekim punktovima na Kališu piva na točenje nestalo već posle sat i po kocerta, a redovi za isti su bili ogromni, pa se dešavalo da čekajući u njima propustite i po tri - četiri, pesme, „Piva“ na bini je bilo sasim dovoljno. Tačnije, onoliko koliko su i najavili i koliko je publika i očekivala.

Održali su obećanje, dato pred koncert, da će se ubrzati, podsetiti na siroviji zvuk bez klavijatura, a Mile je „odradio svoj trening“ skačući kao da je tridesetak godina mlađi.

Na osnovu energije koju i dalje imaju, neće stati, to je sigurno, a gde će ih njihov put „ bez GPS-a, sa nebesa“ odvesti, ostaje da vidimo. I ispratimo...