Ulaznice se mogu kupiti na biletarnici Kolarca.

Publici će, između ostalog, predstaviti i kompozicije sa najnovijeg albuma „Accidental Nomad“ (Ropeadope Records, 2018), koji se našao u ovogodišnjoj konkurenciji za Gremi nominacije u 4 kategorije.

Članovi kvarteta su:

Dimitrije Vasiljević – klavir, kompozicije

Rikardo Grili – gitara

Ben Tiberio – bas

Raphael Panije – bubnjevi

Ko je, zapravo, Dimitrije Vasiljević?

To smo vam otkrili još pre nekoliko meseci kada smo pokušavali da saznamo tačan datum prvog nastupa u Srbiji.

Tadašnji intervju sa Vasiljevićem možete pročitati ovde:

Sada kad znamo da nas od koncerta deli manje od mesec dana, pokušali smo da saznamo šta nas čeka u Kolarcu. Pitali smo Dimitrija kako se oseća, ali i šta o dolasku u Srbiju misle preostali članovi kvarteta.

Nedavno ste nam rekli da završite sve škole u Americi, da dobro izbrusite zanat i muzički stil i eto Vas – prvi put nakon 12 godina nastupate u rodnom gradu. Kako se osećate znajući da ćete za manje od mesec dana svirati u centru Beograda?

Ludo i nezaboravno. Kao nomad koji se vraća kući. Šalu na stranu, svakako sam veoma uzbuđen i srećan što ću konačno imati priliku da sa publikom iz svoje zemlje podelim muziku koju već više od decenije sviram po svetu, a još nijednom u Srbiji.

Zimus sam svirao solo klavirski koncert u Banskom dvoru u Banja Luci i kada sam video da je publika i više nego dobro primila moj nastup, znao sam da je došao pravi trenutak da nastupim i u Srbiji.

Valjevski džez festival me je pozvao i omogućio mi da dođem sa svojim kvartetom iz Njujorka ovog maja i odsviram koncert na 35. Valjevskom džez festivalu, a ja sam onda iskoristio priliku da zakažem i koncert na Kolarcu, pred svojim Beograđanima, a par dana nakon toga ponovo i u Banskom dvoru.

Kvartet drugara i izuzetnih muzičara

Znamo da će publika čuti kompozicije sa albuma „Accidental Nomad“. Možete li nam otkriti šta još spremate za Kolarac?

Na Kolarcu ću ovog puta svirati samo svoje autorske kompozicije, a pored pomenutih sa „Accidental Nomad“, publika će imati prilike da čuje i kompozicije sa mog prvog autorskog albuma «The Path of Silvan».

Ima još vremena do koncerta 20. maja, ali moramo da pitamo i kad ćemo ponovo imati priliku da Vas slušamo u Srbiji?

Koncert na Kolarcu 20. maja je dakle jedan od tri planirana koncerta u Srbiji ovog proleća na svojevrsnoj «homecoming» mini-turneji koju vidim kao nekakvo probijanje leda pred domaćom publikom. Siguran sam da ću vrlo uskoro u Beogradu prirediti i jedan solo klavirski koncert, možda već ove zime i možda ponovo na Kolarcu sa nekim zanimljivim gostima, a siguran sam i da ću od sada češće nastupati u svojoj zemlji.

Nastupićete zajedno sa svojim njujorškim kvartetom. Predstavite nam svoje kolege – Rikarda, Bena i Rafaela.

Mi smo svi drugari još iz studentskih dana i to drugarstvo je ono što mi je kao bend-lideru, pored visoke kompetentnosti muzičara, uvek veoma važno kad biram ljude za bend.

Sa Rikardom se znam najduže, upoznali smo se još prvog dana na Berkliju, gde smo dosta i svirali zajedno u raznim projektima. Sećam se, svirao sam mu čak i na diplomskom koncertu. Kasnije smo zajedno išli na master program iz džeza na NYU u Njujorku.

Rafaela sam upoznao upravo na NYU na jednom džem sešnu i odmah smo svirački i muzički kliknuli zajedno. On je takođe završio Berkli, ali je bio tamo nakon što sam ja već otišao iz Bostona, pa se ne znamo odande.

Rafael i Ben su dugogodišnji drugari i znaju se još sa „Manhattan School of Music“ gde su obojica išli na master, a kasnije su često svirali zajedno u različitim njujorškim bendovima. A ja sam Bena upoznao u Majamiju pre mnogo godina, kad sam na „Frost School of Music“ polagao audiciju za doktorat. Bio sam primljen, ali nisam ostao tu, već sam prihatio ponudu iz Univerziteta u Ilinoisu, a Ben se preselio iz Majamija u Njujork.

Sve u svemu, sudbina nas je posle mnogo godina ponovo sve sakupila na jednom mestu i poslednjih godinu dana se intenzivno družimo i sviramo zajedno na njujorškoj sceni.

Brazilac će se najbrže uklopiti

Kako ste njima trojici objasnili Srbe, Srbiju i Beograd? Da li znaju šta ih sve ovde čeka?

Mislim da ni ne sanjaju šta ih sve u Srbiji čeka, mada su načuli neke priče. Izuzetno su uzbuđeni, jer inače veoma vole da putuju i izuzetno vole Evropu. U Srbiji do sada nisu bili i rekli su mi da ih ona veoma intrigira i da imaju veliku želju da je upoznaju. Rikardo je rodom iz Brazila i mislim da će se on najbrže uklopiti, jer je brazilski mentalitet veoma sličan našem. Rafaelu i Benu mislim da će isprva možda biti čudna naša neposrednost i srdačnost. Ali to su odlike na koje se čovek lako navikne, tako da sam siguran da će uživati u srpskom iskustvu.

Preporučite našim čitaocima tri destinacije u Srbiji na koje moraju da odvedu svoje prijatelje iz inostranstva.

Na Valjevski džez fest, u Kolarac i u Banski dvor. Šalim se.

Srpski salaš ili farma sa autentičnom hranom, krajolikom, tradicionalnim predmetima i objektima, kao i ljudima koji je naseljavaju, mislim da je jedno od tri mesta koje bi svaki stranac umeo da ceni.

Zatim, srpske svetinje i istorijski objekti, manastiri i crkve, zamkovi i tvrđave koji netaknuti stoje u prirodi stotinama godina i svedoče o bogatoj srpskoj kulturi i duhovnom nasleđu.

I treća lokacija bi definitivno bila Beograd, gde gradska vreva pomešana sa mirisom patine i senkama brojnih generacija Beograđana, čini da svakome, pa i strancima koje su prvu put tu nađu, krv provri od uzbuđenja i nekakvog dečjeg, pomalo naivnog, ali prelepog ushićenja.