Bane, neprikosnovena muzička zvezda, za portal Štikla & Patika otkriva detalje sa samog početka karijere, šta ga je okrenulo ka muzici i šta ga inspiriše u životu.
Potičete iz ugledne vojvođanske porodice. Koliko Vam je to pomoglo a koliko odmoglo u životu?
Pomoglo mi je, jer se u našoj familiji neguju vrednosti proverene stotinama godina… Pri tom Krstići nisu bili u nekim privilegijama, što mi je takođe pomoglo.
Da li Vašim prepoznatljivim izgledom (šešir, brkovi) želite da istaknete Vaše paorsko poreklo?
Hteo sam da stanem iza nečega od čega su svi bežali, a to je zemlja. To traženje sreće u gradu traje i dan danas, u krajnjem slučaju tako je u celom svetu, ali beton nije uvek sinonim za sreću.
Od malena ste radili na imanju. Može li se reći da Vas je taj rad oblikovao u osobu kakva ste danas?
To iskustvo je svakako dragoceno, ali radio sam ja i mnoge druge stvari. Trenirao sam gimnastiku, čitao knjige, učio da sviram…
Da li je to bio dobar način da iz prve ruke upoznate čari i lepote Vojvodine?
Naravno, Vojvodina je u suštini zemlja. Plodna ravnica i rad, stvorili su bogatu kulturu koja se ocrtava i u menatlitetu i u arhitekturi i u stilu života. Ali ja sam tu rođen, pa to i ne primetim. Pevač napušta popularni domaći bend koji SRBI OBOŽAVAJU! Javno obelodanio šta je razlog
Dugo ste se bavili sportom. Kako i kada je preovladala muzika?
Bavio sam se sa paralelno sa više stvari, kao i većina mladih ljudi. U jednom momentu sam bio na 3 ispita do kraja fakulteta, ali onda su se dogodili stihovi i melodije… potpuno neočekivano. U klisanskom autobusu, Teci teci Dunave, Skeledžija, Žuti buldožer…I to je bilo to. To je bilo otprilike 1987. godine Sramno su postupili prema našoj Neveni, a sada je ona odlučila javno da joj se izvini!
Da li ste imali uzor kada je pisanje stihova u pitanju?
Naravno slušao sam i čitao mnoge pesme, ali direktni uzor nisam imao. Stvaralac mora da otkrije svoj put, koji ako nije autentičan, ne vredi mnogo. To sam znao od prvog dana.
Šta Vas inspiriše?
Život, sa svim svojim vidljivim i nevidljivim svetovima. A onda srce, od podruma pa do krova… Otkriveno kako su EVROVIZIJSKI VODITELJI izrežirali dramu u Izraelu! Holanđanin je sve prešišao, evo i kako!
Poznato je da ste na početku muzičke karijere svirali isključivo pesme The Beatles-a. Kako je došlo do toga da krenete sa autorskim radom?
To je prirodni put koji su prošli svi pa i Bitlsi. Jednog momenta to mora postati tvoj identitet i egzistencija. Ako uspeš uspeš. Ako ne uspeš ideš da budeš nešto drugo. Ja sam imao sreće, da uđem u poslednji voz mojih snova iz mladosti i da muzika postane moj život.
PROČITAJTE JOŠ:
Koliko ima sličnosti između Garavog Sokaka i ovog legendarnog benda, i zašto ste baš njih odabrali?
Bitlsi su temeljna vrednost epohe šezdesetih godina prošlog veka. Teško je tražiti sličnost sa njima u bilo čemu. Oni su napravili preko 100 velikih pesama, čiji sjaj traje i danas.
Ne znam zašto, ali meni su ta dela bila za stepenik iznad svega ostalog što se moglo čuti.
Jedan od Vaših najvećih hitova je “Teci teci Dunave”. Šta za Vas predstavlja Dunav? Kakav je Vaš odnos sa ovom rekom?
Dunav je knjiga bez slova u kojoj pišu mnoge interesantne i važne stvari. Volim da sam na reci jer ona uspeva da me obuzme i inspiriše. Dunav je i velika metafora života…
Pesma “Ko te ima taj te nema” je postala vanvremenska, a dokaz tome je to što je tamburašima na stalnom repertoaru. Kome su bile upućene Vaše misli dok ste pisali ove prelepe stihove?
Nisam mislio o nekoj konkretnoj osobi. Mislio sam o ljubavi i životu… o toj relaciji… Ta ideja me je proganjala desetak godina. Refren sam napisao za 1 minut, a strofe sam pravio 2 meseca. Bilo ih je 54 dok nisam napisao ove poslednje 3. Nevena za Alo! otkrila da li će i sledeće godine na Evroviziju! Ovakav odgovor niko NIJE OČEKIVAO!
“Ćiribu ćiriba” je postala himna navijača Vojvodine. Kakav se osećaj budi u Vama kada čujete pune tribune kako u glas pevaju Vašu pesmu?
Drago mi je što su je prihvatili navijači i adaptirali u himnu. To je praktično njihova pesma, ali i dokaz da je Garavi Sokak na lep način prepoznat od običnog sveta, kojem i sami pripadamo.
Ne robujete trendovima i ostali ste dosledni sebi i vašem prepoznatljivom stilu. Može li se reći da je to recept za useh?
Uspeh je naravno relativna stvar, za nekog je ovo, za nekog je ono… Meni Garavi Sokak, takav kakav je, prija. Imam neki svoj kantar kojim merim i zvezdu u koju gledam…
Šta mislite, koji je recept za sreću?
Ići svojim putem i slušati svoje srce…
I za kraj, sta biste poručili našim čitaocima?
Slušajte svoje srce!
Komentari (0)