Serija “Kazna” koja se emituje na "Hepiju", drugi je projekt u kojemu glavne uloge nose Ibrahim Çelikkol i Belçim Bilgin. Naši gledaoci Ibrahima pamte i iz serije “Milost”. S Belçim, kaže, lepo sarađuje ispred kamera, a druže se i privatno.

Oboje su vernici i mogu o svemu otvoreno razgovarati. Baš to glumac smatra vrednim životnim stvarima. Danas je jedan od najtraženijih glumaca koji ne skriva da na glumu nekad nije ni pomišljao. Otkrio ga je reditelj Osman Sinav i dao mu ulogu u seriji “Pars: Narkoterör”.

Ibrahim se proslavio ne samo izgledom nego i glumačkim umećem, a svojom životnom pričom osvojio je Tursku. Ibrahim je, naime, bio nestašno i neposlušno dete. Iako je u školi imao loše ocene, svi su ga profesori voleli, a porodica ga je uvek podupirala.

Odrastao je u Izmiru u blagostanju. Njegovi su neretko i tuđoj deci plaćali obrazovanje u privatnim školama.

No bankrotirali su, a tata mu je tad doživeo srčani udar.

Nakon očeve smrti porodica se preselila u Istanbul, a Ibrahim je za to vreme bio u Bursi kod ujaka, rektora Univerziteta Uludag, koje je i Ibrahim upisao. Istovremeno se profesionalno bavio košarkom, sve dok nije ostavio fakultet i došao u Istanbul.

- Ja sam verovatno jedini u svojoj porodici koji nije diplomirao. Svi su ili profesori ili doktori. No učim kad stignem, radim na tome da završim fakultet - rekao je. U Istanbul je došao da se pobrine za porodicu, zaradi nešto novca i pruži im život na kakav su bili naviknuli.

- Moji su patrijarhalni pa je nakon očeve smrti briga o porodici pala na moja pleća. Tata, kao da je predosećao, pre smrti mi je rekao: ‘Ako mi se nešto dogodi, mama i sestra ostaju tebi na brigu’ - priča glumac.

Imao je samo osamnaest godina kad se usred noći uputio ka njima u Istanbul. Tad se jedanput u trgovačkom centru pred njim stvorila nepoznata žena i dala mu posetnicu za modnu agenciju, no Ibrahim se nije zainteresovao. Nakon dva meseca ista ga je žena ponovno videla i pitala zašto joj se nije javio. Tek na trećem, takođe slučajnom, susretu nagovorila ga je da uđe u manekenske vode. U njenu je agenciju došao autobusom. Nije se, priseća se, ni počešljao, a već je isti dan potpisao ugovor za jedan brend.

- Bio je to svet koji mi se svideo i u kojem sam želeo biti. Tu sam i naučio što je to život - rekao je Ibrahim. Manekenstvom se bavio šest godina, a modne piste je ostavio jer je uštedio nešto novca pa je poželeo otvoriti radnju tekstilom. O glumi ni tad nije razmišljao. Međutim, u redu za autobus prema Taksimu, gde je nameravao iznajmiti lokal, sreo je prijatelja koji ga je, ne znajući kuda idu, otpratio na audiciju za seriju “Pars: Narkoterör”. Još jedan slučajni susret Ibrahimu je život usmerio prema glumi.

Dok je čavrljao s prijateljem, opet mu je prišla nepoznata gospođa i pozvala ga na audiciju za seriju.

- Prijatelj je počeo pljeskati, bio je oduševljen. Ja sam nevoljko krenuo za gospođom i, kad smo došli u studio, ugledao sam Osmana Sinavu - govori Ibrahim.

- Video me i poželeo je da razgovara sa mnom. Dali su mi scenario, radio sam na njemu i došao sam im pokazati što sam naučio. Bili su zadovoljni i dali mi ulogu - rekao je Ibrahim, koji je tada otkazao najam za radnju tekstilom. Sve uloge koje je dosad igrao bile su pomalo prkosni, ljutiti likovi. Ibrahim uverava da je privatno sušta suprotnost. Kaže da je osećajan čovek koji veruje da je izbacivanje opravdanog besa iz sebe itekako potrebno. Rođen je na dan zaljubljenih, važi za opakog frajera u odnosu sa ženama. No, on odmahuje glavom na pomen avantura.

- Uvek sam bio u dugim vezama. Jedna od najlepših strana našeg posla je zanimanje žena za mene. Šta čovek više može poželeti od toga da bude voljen?! - pita se Ibrahim, kojeg kod žene odmah privuku iskrenost, samopouzdanje, osmeh.

Vrlo mu je važan i onaj prvi klik kad počnu razgovor, kad vidi da ga pažljivi sluša, da joj se oči sjaje. To će ga, kaže, uvek privući. A odbiće ga - laž.

- Laži, neiskrenost... to nikako ne mogu prihvatiti. Ako nema laži, sve drugo je u redu. Može trošiti previše novca po prodavnicama, raznim salonima lepote, može lenčariti, ne kuvati mi... ništa neću zameriti jer to se sve može nadomestiti. Iskrenost mi je najvažnija, ako toga nema, nema ni veze - isključiv je Ibrahim.

Bilo je, kaže, razdoblja kad se i sam hranio isključivo po restoranima. Jako je voleo noćni život pa za pravilnu, zdravu ishranu nije ostajalo vremena. Danas mu je od partijanja po diskotekama puno draže spremati ukusna jela kod kuće i pozvati devojku ili prijatelje. Za razliku od vremena kad je bio vrhunski košarkaš, danas ga kao zvezdu serija ipak prepoznaju na ulici. Ibrahim kaže da je i onda privlačio pažnju, ali ni približno ovakvu kakvu ima otkad glumi. I dalje je zaljubljenik u razne aktivnosti kojima se posveti u ono malo slobodnog vremena.