U razgovoru za magazin VIP zvezda bivše Jugoslavije otkriva da li se kaje zbog burne prošlosti, kako provodi vreme kada ne stvara muziku, ali i koja je tajna njegovog uspešnog braka.
Imali ste dosta koncerata u Beogradu, ali i širom Srbiji. Čime vas osvaja naša publika, pa nam se stalno vraćate?
- Beogradska publika dolazi sa namerom da se odlično provede, od prvog do poslednjeg momenta. Uživate u muzici, na prve taktove se dižete i igrate. U Hrvatskoj i u ostalim delovima regiona to nije tako jer je kod nas izraženo malograđanstvo. Kod nas možete da čujete ljude kako govore: „Vidi šta je ova obukla“, ili: „Sa kim je to došla“, i takve gluposti, dok u Srbiji to uopšte ne osećam. Vi ne dolazite na koncert sa namerom da vidite šta ne valja i da tražite mane, nego da upijete ono što je dobro.
Dobili ste dosta nagrada tokom dugogodišnje karijere. Koliko vam one znače?
- Vrlo malo i znam da bi se pojedini umetnici naljutili kada tako kažem, ali ja sam iskren. Prija vam kad ih dobijete, nagrađeni ste za trud, ali od priznanja se ne živi. Kada pogledam na policu i vidim statue i plakete, to mi ne daje energiju. Ljubav dolazi od publike, njihovih osmeha, pozitivnih kritika. Mada, čuvam jedno priznanje koje mi je veoma drago. Reč je o „Porinu“ za najboljeg muškog vokalnog izvođača, a ta nagrada je veoma bitna u Hrvatskoj.
Gde čuvate nagrade, da li postoji neka posebna vitrina za njih?
- Mučite me... (smeh) Neodgovoran sam prema priznanjima. Kako sam se često selio, neka su mi ostajala po stanovima, te sam ih zaboravio. Sećam se da sam od TV „Novosti“ dobio nagradu koja je bila u obliku malog gramofona. Sećam ga se i mogu da vam do detalja opišem kako je izgledao, ali ni njega sada nema. (smeh)
Jedna vaša pesma nosi naziv „Jedan dan ljubavi“, koliko dana ljubavi ima kod vas?
- Muzika i ljubav su svaki dan u mom životu. Oni su povezani, ne mogu jedno bez drugog. Ljubav je uvek bila inspiracija za umetnost, što je moj slučaj, ali i za ratove. To već nije moj domen (smeh)...
Na čijem ste se koncertu vi dobro proveli i rado biste otišli ponovo?
- Neću da budem skroman, uvek mi je odlično na mojim nastupima. Moj bend i ja smo veoma dobri uživo. Uživam u dobrim džez koncertima, takva muzika me opušta.
Kada se osvrnete na svoj život, da li za nečim žalite ili se zbog nečega kajete?
- Nemam vremena da se kajem. Sve što sam uradio imalo je u tom trenutku nekog smisla, bar za mene. Osamdesete su bilo ludo vreme i proletele su veoma brzo, a na kraju se desio rat. Prošlost se ne može promeniti, a onda je kajanje uzaludno. Ako me pitate da li mi je žao što sam koristio opijate, moj odgovor je - to je bilo i prošlo, vratio sam se na pravi put. Ništa ne bih ispravljao. Ne stidim se „geografije“ svog lica, problema koje sam imao, pobeda koje sam izvojevao, poraza koje sam podneo... Zapravo, ponosim se svim što sam radio u životu.
U muzici više nema kriterijuma!
Šta je presudilo da prihvatite poziv na MAC i rame uz rame nastupite sa narodnjacima, zabavnjacima, reperima...?
- Kada sam dobio poziv, imao sam nedoumicu, ali kada sam video ko će sve nastupati, odmah sam prihvatio. Sve su to odlični umetnici i shvatio sam da treba i ja da nastupam. Ljudi iz organizacije su pažljivo birali koga će zvati, odabrani smo, i to mi se veoma dopalo, postao je kriterijum, a vrlo često ga nema u muzici. Kvalitetno su sve odradili i to me je privuklo. Bio je to veliki izazov za mene.
Sa suprugom Eni ste u braku 27 godina, koje su to sitnice koje održavaju vaš odnos romantičnim?
- Nekoliko puta sam to rekao, ali ponoviću, jer je istina. Obasipam je poljupcima stalno. Ne sme da izađe iz kuće a da joj ne udelim nežan poljubac... To je samo jedna od stvari, druge ne želim da otkrivam.
Ko je stub vaše porodice, ko vas drži na okupu?
- Pa to je lako pitanje, moja žena, naravno. Bez nje ne bismo mogli da živimo ni moja ćerka Mirna, a ni ja. Ona je početak i kraj svega.
Kada ne svirate sa svojim bednom, gde volite da izađete?
- Ne izlazim često, ali klupska muzika u Zagrebu je počela da se razvija i veoma je dobra. Volim klubiće koji primaju stotinak ljudi. To su mali prostori, atmosfera je intimna, nema ozvučenja... Najviše mi se sviđa što su tu ljudi iskreni, vidi im se iz pogleda.
Volim da pomažem mladim bendovima
Na koncertu ćete imate goste, o kome je reč?
- Gosti na mom beogradskom koncertu je grupa „Vatra“. Oni su divni mladi i veoma talentovani ljudi i čast mi je što sarađujemo. Sa njima sam čak snimio i pesmu „Nama se nikuda ne žuri“ i, evo, sad će otvoriti moj koncert. Ovo se retko događa, da doajen kakav sam ja sarađuje sa mladim bendom i da je naš odnos zasnovan na poverenju. Drago mi je što mogu da pomognem mlađim kolegama da uspeju i da ih promovišem i u Beogradu.
Da li ste ikada bili na zabavi na kojoj se svira narodna muzika, kako vam se dopadaju takve stvari?
- Baš nikada. Ne volim da izlazim, a kada to radim, onda biram muziku u kojoj uživam. Narodnu muziku nikada nisam pevao, niti sam je slušao. Ne kažem da je loša, ali nikako mi ne odgovara. Prijatelji me stalno zovu da izlazimo, da se družimo i da idemo na neke silne premijere, a sve ih odbijam, verujte mi. Ne volim to... Obožavam da šetam sa svojim psom, da se viđam sa ćerkom i da budem sa svojom suprugom Eni, to me najviše ispunjava.
Komentari (1)