"Apsolutno je minut do 12 za alergijski test, jer počinje sezona cvetanja alergogenih biljaka. Neki poput tise, čempresa, leske i jove već su počeli da cvetaju, a očekuje se da se pojave i poleni drugog alergogenog drveća. Zasad su koncentracije minimalne, ali s lepšim vremenom porašće koncentracija polena", kaže dr Žikica Jovičić, alergolog s Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.
Alergijsko testiranje, naglašava naš sagovornik, uvek je bolje uraditi kada polena nema u velikim količinama, jer u sezoni cvetanja kožna reaktivnost može biti pojačana.
"Osim toga, najvažnije je da se sa terapijom za alergiju započne na vreme, s prvom pojavom polena u vazduhu na koji smo osetljivi. Na ovaj način se sprečava pojava tegoba, a i manja bude ukupna količina lekova koji su uzimaju tokom sezone", kaže sagovornik.
Pored klasičnog testa na koži, radi se i testiranje na alergene iz krvi, to jest određivanje specifičnih antitela na određeni alergen. Ono se, međutim, radi u slučaju kad je pacijent otpočeo terapiju ili već ima promene na koži.
"Podsećam da nisu svi pacijenti podjednako osetljivi, pa će neki imati tegobe već pri minimalnim koncentracijama polena, dok će drugi tegobe imati samo pri višim koncentracijama", naglašava doktor.
Iz godine u godinu, ističe on, sve je više ljudi koji pate od alergija.
Glavni uzrok za taj porast je promena životnog stila, kao i promene u životnoj sredini. Prema teoriji higijene, pretpostavlja se da smanjivanje izloženosti određenim bakterijama, koje u svom sastavu imaju endotoksin, sprečava uravnotežen razvoj imunosistema. Takođe, rana upotreba antibiotika menja crevnu floru, što po nekima može izazvati alergiju i astmu. Nađeno je da i pojedini zagađivači, na primer izduvni gasovi dizel-motora, podstiču razvoj preosetljivosti.
Komentari (0)