Hleb je odavno osnova ishrane, namirnica koja ide uz skoro svaki obrok, ali u poslednje vreme smatra se da nije baš tako koristan po zdravlje. Tome u prilog ide i podatak da se prodaja hleba u poslednjih 30 godina smanjila za oko 40 odsto, otkriva italijanska studija.

Hleb je okrivljen za masu simptoma, od umora, bolova u stomaku, nadutosti i glavobolju. Ali, mozak je istovremeno stvorio zavisnost od hleba jer se nakon njega osećamo sito, zadovoljno i puni smo energije. Naučnici to objašnjavaju time što ugljeni hidrati iz hleba podstiču proizvodnju tzv. hormona sreće serotonina, a najveća potreba za serotoninom javlja se oko 16 sati. Tada se za obnovu energije preporučuje da pojedemo nešto s hlebom.

Beli hleb može da ubrza metabolizam

Beli hleb najčešće se kupuje jer se smatra najjeftinijim. Uz njega je popularan i kukuruzni, kao i onaj sa semenkama. Najveći problem s belim hlebom je to što on zbog visokog glikemijskog indeksa prebrzo otpušta energiju, tako da podiže nivo šećera u krvi. To može da doprinese nastanku dijabetesa tipa 2, pa čak i da ubrza razvoj malignih oboljenja.

Ipak, oni koji nemaju dijabetes u porodičnoj istoriji, ne treba da izbjegavaju beli hleb, koji je idealno pojesti za doručak, jer tada ubrzava rad metabolizma, kažu naučnici.

Hleb s celim žitaricama nije najbolji izbor za svakog, pa tako neki naučnici tvrde da takav hleb pogoršava simptome nadraženog creva.

Gojenje, hleb i skrob

Atkinsonova i Dukan dijeta, kao i brojni drugi režimi ishrane, ograničavaju unos ugljenih hidrata s tvrdnjom da oni izazivaju povećanje šećera u krvi, sprečavajući telo da sagoreva masti. Tako se propagira ideja da je hleb nezdrav, goji i da čak i šteti organizmu. Ali, on je i dalje namirnica koje se ljudi najteže odriču.

Ali, ugljeni hidrati zapravo mogu da pomognu pri mršavljenju, tvrde naučnici. Oni su dokazali da takozvani otporni skrob, koji se nalazi u hrani bogatoj ugljenim hidratima kao što su banane, pirinač, testa i krompir, smanjuje apetit, jača metabolizam, poboljšava raspoloženje, smanjuje stres i ubrzava gubitak težine, pišu 24sata.

Kriva su vlakna, a ne pšenica?

Celijakija se dijagnostikuje uz pomoć analize krvi, kao i biopsije uzorka creva. Problem je što se ljudi sami proglašavaju bolesnima bez ikakvih osnova i izbegavaju gluten. Pošto se u namirnice bez glutena dodaju vlakna, takvi ljudi mogu da imaju više problema s varenjem posle takve ishrane, nego pre.

“U mnogo slučajeva teško je odrediti da li nekome smetaju vlakna ili gluten u pšenici”, kažu britanski stručnjaci.

Zamrzavanje hleba nije zdravo

Iako je to jednostavna procedura za čuvanje svežine hleba, upravo on može da bude uzrok nadimanja i problema. Zamrzavanjem se razbija pšenična struktura hleba, pa on postaje težak za varenje. Zbog toga ga je bolje ne zamrzavati, već stari hleb pretvarati u hlebne mrvice, a novi kupovati, piše 24 sata.