Svinjska mast je zdrava, samo ako se jede na ovaj način

Stiže novembar, mesec koji tradicionalno donosi klanje svinja i odlaganje mesa u zamrzivač. To su i dani kada "poteku" hiljade kilograma svinjske masti, iza kojih ostaju gomile čvaraka, kada se seljačke pušnice ili industrijska postrojenja za preradu napune mesom za dimljenje i sušenje... Ovo je i period kada se zapitamo za sopstveno zdravlje, makar se na kratko prisetimo svojih krvnih sudova i pomislimo u kakvom ćemo stanju biti sledećeg proleća. Ali, do tada ima vremena a naredni meseci svakako mnogima nisu vreme za "veliko spremanje" organizma.

Da li je mast zdrava ili štetna?

Lekari i nutricionisti, ali i stručnjaci drugih profila, odvajkada pokušavaju da objasne uticaj gurmanluka na zdravlje, ali se može reći da o tome nema ujednačenog mišljenja. Upravo svinjska mast jedna je od prerađevina oko kojih stručnjaci nikako da se usaglase.

ULJE ILI MAST?

Prethodnih decenija, savetovano nam je da izbegavamo ovaj životinjski proizvod i da je svako kupovno ulje "zdravije" od masti, odnosno manje štetno za organizam. Ali pre nekoliko godina, jedno britansko istraživanje pokazalo je da masnoća i proteini nisu toliko pogubni po srce, koliko ugljeni hidrati.

"Upotreba svinjske masti u ishrani je potpuno opravdana. I sama je koristim, a preporučujem je i svojim pacijentima," rekla je nutricionistkinja Milka Raičević i dodala da je mast zdrava jer, kao i sve masti životinjskog porekla, sadrži vitamine D, A i K, kao i druge zdrave elemente.

Ali, postoji "caka" - mast nije štetna ukoliko se ne zagreva. Ako se koristi kao namaz, mnogo je bolje nego da se zagreva i da se u njoj prži druga hrana. Mast pregrejana do tačke dimljenja razvija hemijske reakcije koje mogu biti štetne po zdravlje.

Slanina i mesne prerađevine, nekad i sad

Nutricionista dijetetičar Jasna Vujičić kaže da je pre nekoliko godina kao bomba odjeknulo saopštenje Svetske zdravstvene organizacije u kojem je navedeno da mesne prerađevine izazivaju rak.

Godinu dana kasnije, postalo je jasno da je "njeno visočanstvo slanina" preživela napad i da SZO nije uništila mesnu industriju.

"Naši preci, s početka prošlog veka, nisu sebi kopali raku praveći kobasice i slaninu. U stara vremena, rak je na ovom području bio egzotična bolest, a danas je druga priča. Slanina iz 1900. i slanina iz 2020. su dve sasvim različite namirnice. U prvom slučaju, slanina je nastajala od svežih delova svinje i soli, i posle usoljavanja se sušila i dimila na bukovom drvetu. U savremenoj varijanti industrijskog proizvoda, dodaju se aditivi, a kod kobasica i drugih mesnih prerađevina spisak aditiva je sve duži. Kada zatrujemo hranu, dobijemo bolest".

Više sličnih tekstova nađite OVDE!