Naši preci su verovali da Božić označava novi početak i da će se tog dana pojaviti neko čudesno biće. To verovanje je usko povezano sa simbolikom rođenja Hrista. Položajnik je bio veoma važan jer je simbolično donosio sreću i zdravlje.
Bilo je važno ko će prvi da uđe u kuću. Položajnika su na vratima iščekivali svi članovi porodice. Najčešće je to bio mladić ili muška osoba srednjih godina. Na putu ka domaćinu položajnik se klonio susreta sa drugim ljudima zato što prve čestitke i pozdrav treba da uputi domaćinu u čiju kuću se uputio. Postojalo je pravilo da položajnik ne sme ništa da jede pre nego što dođe kod domaćina. Kada zakorači u sobu, domaćica ga posipa žitom. Na podu je bila slama koju su ukućani prethodne večeri uneli. U današnje vreme većina ljudi je običaj vezan za slamu izbacila iz upotrebe. Položajnik u kuću unosi radost i dobro zdravlje, a domaćin ga daruje u skladu sa duhom praznika.
Posebna pažnja je bila posvećena božićnoj trpezi. Svaka domaćica je česnicu pravila sama, a danas smo svedoci toga da je mnogi kupe ili naruče.
Žene su se trudile da pokažu svoje kulinarsko umeće i učine božićni ručak što bogatijim. Pripreme su trajale nekoliko dana. Na stolu bi se našli najukusniji specijaliteti. Božićna česnica je bila neizostavan deo ručka. Žene su pravile figure od testa kojima su ukrašavale česnicu kako bi što lepše izgledala. Svaki član porodice uzeo bi po komad, a verovalo se da će te godine imati mnogo sreće onaj ko pronađe novčić u česnici.
Osim ugođaja u hrani, svečani božićni ručkovi slavili su zajedništvo. To je bila prilika da se velike porodice okupe na jednom mestu i da njeni članovi zakopaju ratne sekire ako je tokom godine bilo među njima svađa i neslaganja.
Komentari (0)