Mnogo je pisano o pesniku koji je živeo svoju poeziju, koji je umeo da odnese devojci cveće iz Novog Sada u Ljubljanu i voleo da kaže kako o njemu "najlepše brinu oni koji ga ostavljaju na miru".
Ali jedna manje poznata priča , ispričana je o događajima neposredno nakon njegove smrti.
Mika Antić umro je bašti svoje kući u Ulici Mihaila Babinke u Novom Sadu baš dana kada je primio Avnojevsku nagradu. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.
Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i, skoro fanatično, slikao svakoga dana. Tada je nastao ciklus predivnih slika suncokreta "boje sunca" koju je Mika dobio mešajući oker sa zlatnim prahom.
Kako ga je smrt zatekla u radu ruke su mu ostale umrljane bojama. Pokušali su mu oprati šake , ali prah se nikako nije skidao.
I tako je Mika ležao na odru dok su mu šake svetlucale kao u nekoj biblijskoj priči. Na onaj svet otišao je zlatnih ruku.
Komentari (1)