Na današnji dan izvršen je atentat na zloglasnog predsednika SAD

Na današnji dan, 6. septembra 1901. godine, izvršen je atentat na Vilijama Makinlija, 25. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, koji je osam dana kasnije podlegao povredama i preminuo. Makinli je na mesto predsednika izabran kao kandidat Republikanske stranke. Jedno od glavnih obeležja njegovog mandata bila je politika imperijalizma. Započeo je Američko-španski rat, anektirao Havaje i stavio Kubu i Portoriko pod američku kontrolu. Godine 1898. imenovao je tzv. "Industrijsko povereništvo" koje je imalo zadatak da istraži uticaj velikih konglomerata i nemira na privredu. Izveštaj te komisije je po njegovom nasledniku Teodoru Ruzveltu označio početak politike razbijanja nemira. Ubio ga je anarhista Leon Čolgoš (polj. Leon Czolgosz) 1901. za vreme posete gradu Bafalu u saveznoj državi Njujork. Po njemu je nazvan Maunt Makinli, najviši vrh Severne Amerike.

Kobnog dana, 6. septembra 1901, Makinli je proveo jutro u poseti Nijagarinim vodopadima sa suprugom, pre nego što se vratio na Panameričku izložbu u Bafalu u državi Njujorku. Do 15 časova i 30 minuta, predsednik je stajao je u zgradi Hrama muzike na izložbi, a okupljeni narod je strpljivo čekao da se rukuje sa njim. Među njima je bio i Leon Čolgoš, koji je i dan ranije planirao da izvrši atentat, ali nije našao povoljan trenutak. U 16 časova otvorena su vrata i masa ljudi koja je čekala napolju bila je prisiljena u jednu liniju dok su ulazili u zgradu Hrama muzike. Reka ljudi je tako dolazila ka Makinliju na organizovan način, sa dovoljno vremena za razmenu po jedne rečenice. Tačno u 16 07 Čolgoš je ušao u zgradu i bio je na redu da pozdravi predsednika. Atntator je u desnoj ruci držao revolver kalibra 32 koji je pokrivao omotavanjem maramice oko pištolja i njegove ruke. Iako je Čolgošova zavijena ruka primećena pre nego što je stigao do predsednika, mnogi su mislili da je pokrivala povredu, a ne da je sakrio pištolj. Takođe, tog dana je bilo mnogo vruće, pa su mnogi posetioci koji su videli predsednika nosili maramice u rukama kako bi mogli obrisati znoj sa lica. Kad je Poljak stigao do predsednika, Makinli je naglo potresao njegovu levu ruku jer je mislio da je Čolgošova desna ruka povređena, dok je atentator podigao desnu ruku, stavio je na grudi predsednika i potom ispalio dva metka. Jedan od metaka nije ušao u predsednika, pretpostavke su da se odbio od dugmeta ili iz prstena, a potom je ušao u njegovu odeću. Drugi metak, međutim, ušao je u abdomen predsednika, prošao je kroz stomak, pankreas i bubreg. Šokiran kad je upucan, predsednik je rekao onima oko njega: "Pazite kako ćete ovo da kažete mojoj ženi."

Stražari u sobi su skočili na Čolgoša i počeo da ga udaraju. Videvši da bi mogli lako i brzo da ga ubiju, ranjeni predsednik je tražio da atentatora uhapse i odvedu ga živog u zatvor. Makinli je hitno prebačen u bolnicu, ali u tom trenutku u Bafalu nije bio prisutan nijedan hirurg. Zbog toga ga je operisao - ginekolog Metju Man. Operacija je počela u 17:20, ali nije išla željenim tokom jer nije mogao da bude lociran metak, a dodatno sečenje "na slepo" bi usmrtilo ranjenog Makinlija. Operacija je prekinuta posle nešto više od 90 minuta, a praktično je označila smrt predsednika, iako je prvih dana njegovo stanje bilo stabilno. Nekoliko dana kasnije međutim došlo je do unutrašnje infekcije i gangrene, pa je Makinli podlegao povredama 14. septembra.

Odmah posle pucnjave, Čolgoš je uhapšen. Odmah je priznao krivicu. Suđenje je bilo 23. septembra, a nije bilo sumnje da će atentator biti osuđen na smrt. Presuda je izvršena 29. oktobra 1901. godine, Čolgoš je ubijen na električnoj stolici.