Posekao dud pa zbog svađe sa komšijama napustio grad

Kada ju je Šekspir kupio, bila je jedna od najvećih kuća u mestu. Nakon njegove smrti 1616. nasledila ju je njegova kći Suzan, a zatim unuka Elizabet, nakon čega je postala vlasništvo porodice Clopton.

Početkom 18. veka obnovljena je od cigle i kamena. Godine 1756. novi vlasnik kuće,  Fransis Gastrel, izazvao je medijsku buru kada je posekao dud koji je navodno posadio sam Šekspir. Tvrdio je da je to učinio kako bi smanjio vlagu u kući, ali izgleda da je pravi razlog bio taj da su mu dosadili ljudi koji su neprestalno dolazili gledati i dud i kuću.

Gastrel je postao omražen, a sugrađani su za osvetu porazbijali prozore na kući. Kasnije je odbijen njegov zahtev da proširi baštu, a gradske vlasti su mu nametnule daleko veći porez na imovinu.

Bilo mu je svega dosta. Godine 1759. počeo je sa rušenjem kuće. Time je navukao još veću mržnju svojih komšija pa je na kraju morao napustiti grad.

Međutim, niko ga nije tužio na sudu jer tada nije bilo zakona o zaštiti istorijskih spomenika. Prvi takvi zakoni uvedeni su u Britaniji tek 1913. godine.