Prva "veštica" koja je priznala jahanje metle bio je muškarac Giljom Edelin. On je bio sveštenik poreklom nedaleko od Pariza. Uhapšen je 1453. godine i suđeno mu je zbog veštičarenja nakon što je javno kritikovao crkvena upozorenja o vešticama. Zbog njegovog priznanja je mučen, a iako se pokajao, bio je doživotno zatvoren.
U vreme njegovog priznanja, ideja o vešticama koje su se vozikale na metli već je bila dobro uspostavljena.
Najranija poznata slika veštica na metlama datira iz 1451. godine kada su se dve ilustracije pojavile u rukopisu francuskog pesnika Martina Le Franka "Branilac dama". Na dva crteža jedna žena lebdi kroz vazduh na metli, druga leti na običnom belom štapu.
Antropolog Robin Skelton sugeriše da povezanost između veštica i metli može da ima korene u paganskom ritualu plodnosti u kom bi seoski farmeri skakali i plesali uz vrhove vila i metli uz svetlost punog meseca kako bi podstakli rast svojih useva. Ovaj ples, piše ona, povezao se sa uobičajenim pričama o vešticama koje su letele tokom noći na putu za "nedozvoljene sastanke".
Takođe se smatralo da su metle savršena vozila za napitke koje bi veštice skuvale kako bi sebi dale mogućnost letenja. Koristile su različite supstance i apsorbovale ih preko kože.
Počevši od 17. veka, izveštaji o vešticama koje su koristile metle da bi letele i izlazile iz dimnjaka postale su uobičajnije, čak i kada su žene postale usko povezane sa domaćinstvom i kućnom sferom više nego ikada ranije.
Prema jednom običaju, žene bi metlu postavile ispred vrata ili u dimnjak kako bi druge znale da su daleko od kuće. Možda je zbog toga popularna legenda prihvatila ideju da veštice napuštaju svoje kuće kroz dimnjake, iako je vrlo malo optuženih veštica priznalo to.
Popularnost u stremljenju ka veštičarenju splasnula je do 18. veka. Iako u SAD ima još dosta "samoproglašenih" veštica, zahvaljujući rastu novopaganskih verskih tradicija, malo njih tvrdi da lete na metlama.
Komentari (0)