Legenda kaže da je te godine došlo do poznate bitke na Maratonskom polju, u kojoj je učestvovalo 100.000 Persijanaca protiv 10.000 Atinjana. Po istorijskom predanju, pobedili su daleko malobrojniji Grci.
Odmah posle pobede na Maratonskom polju, grčki vojskovođa Miltijad poslao je svog vojnika glasnika Filipidesa da o pobedi obavesti građane Atine. Trčeći pod punom ratnom opremom od Maratonskog polja do Atine, Filipides je, iscrpljen i iznemogao, na ulazu u grad uspeo samo da izusti: "Radujte se - mi smo pobedili", a zatim je izdahnuo. Jedan od zidova Akropolja nosi njegovo ime, oznacavajuci gde je kolabrirao.
U stvari prava priča je puno bolja nego legenda, jer su Grci pobedili Persijance koliko borbom toliko i trčanjem, pa je interesantno kako se sve to odvijalo.
U godini 490. p.n.e. persijska armija, od preko 25.000 ljudi , plus konjica i 600 brodova, ulaze morem u Grčku. Cilj im je bio Atina, a plan je bio vrlo jednostavan: na Maratonskom polju pobediti atinsku vojsku, zatim oploviti obalom i napasti Atinu sa juga, nadajući se da će im vrata grada otvoriti izdajice unutar zidina. Za razliku od moćne persijske vojske, Atinjani su imali vojsku od 10.000 ljudi, bez konjice i bez brodova.
Atinjani, brojčano slabiji, trebaju pomoć, te su pre marša na Maraton poslali glasnika u Spartu, da moli za pomoć. U Sparti je u to vreme bio verski praznik, i oni nisu hteli poslati vojsku pre punog meseca. To je značilo da bi Spartanci stigli na Maraton tek za 7-8 dana.
Saznavši vest Atinjani odlučuju da su im najbolje šanse u brzom i silovitom napadu na Persijance te sutradan napadaju iznenadjenog neprijatelja. Grci namerno dopuštaju Persijancima da probiju njihov centar, bokovima opkoljavaju glavninu persijske vojske i nanose im teške gubitke. Nakon ovakvog sloma, Persijanci trkom beže prema svojim brodovima. Grci ih u ludom trku stižu kod brodova i tu se odigrala bitka koja je trajala nekoliko sati. Do podneva je bitka bila gotova. Bila je te veličanstvena pobeda, ali su Grci znali da to nije kraj. Započela je nova veličanstvena trka.
Vojska je morala stići do Atine pre persijske flote. Ovo bi se moglo tumačiti i kao prvi masovni, ne baš veseli maraton. Persijska flota se pojavljuje na vidiku, a najbrži Grci već stižu sa Maratonskog polja.
Pobeda u ovoj trci se pokazala presudna. Persijanci, približivši se obali, nisu mogli verovati svojim očima kada su videli grčke trupe, prljave i umazane krvlju, kako ih čekaju na obali. Persijanci čine fatalnu gresku - oklevaju, čekajuci glavninu flote.
U to vreme stižu ostali Grci kojih je do jutra je bilo 9.000. Persijanci su i tada bili brojčano nadmoćniji, ali sada su Grci izgledali kao nadljudi. Persijanci gube hrabrost, plutaju nekoliko dana ispred Atine i onda odlaze kuci.
Sećanje na taj događaj inspirisalo je tvorce novih olimpijskih igara da 1896. godine u Atini, na prvim obnovljenim olimpijskim igrama, da uvedu novu disciplinu - trčanje maratona.
Komentari (0)