Mislim, dabome, na simpatičnog šefa naprednjaka u Skupštini - Zorana Babića, čiji legat se uvećao za još jedno dobro delo - Mariju Maru Jovičić, estradnu umetnicu u usponu, iliti ambicioznu sekretaricu naprednjačkog kluba u parlamentu, kako se uzme?!


Dakle, osim što se fizički i duhovno do iznemoglosti divi stranačkom šefu i premijeru, što se uz Vuka i Dositeja svrstao u reformatore srpskog jezika (gotovo do neprepoznatljivosti), duševni Babić je na svoja nejaka pleća preuzeo i brigu o karijeri naprednjačke kraljice sevdalinki i nesuđene zvezde „Pinka“. I nema ničeg rđavog u tome, osim što su dežurni dušmani i kočničari reformi odmah povezali njenu stranačku angažovanost sa zastupljenošću na televiziji, spočitavajući Babiću obe stvari!

 

Glupost, jer barem je Zoran Babić poznat kao mudar čovek racionalnih odluka i trezvenog razmišljanja, kome je dobrobit Srbije na prvom i jedinom mestu! E sad, što se nekako poklopilo da i narodnjaci spadaju u dobrobit Srbije, to je druga stvar, potrefilo se, jednostavno, jer ako nešto stoji kao aksiom, stoji ona: „Pesma nas je održala, njojzi hvala!“ Čovek samo gleda unapred: ako reforme i ostali vicevi ne budu dali rezultata i ne uspeju da nas održe - pesma hoće, pa zašto ne ulagati u nju i pomoći onima na kojima svet ostaje?!


Ne mislim na mlade, već na pevače, jer mladi su uglavnom otpevali svoje, a vreme raspevanih sekretarica tek dolazi! Ako je već s uspehom lansirao tolike vazduplohove, zašto ne može i jednu umetnicu, efekat je otprilike isti...