Žena koja je vladala iz senke

Persida se rodila 1813. godine od oca Jevrema, unuka čuvenog Jakova Nenadovića i majke Joke, ćerke ustaničkog vojvode Mladena Milovanovića. Te je godine Srbija ponovo pala pod tursku vlast i buduća kneginja je sa porodicom morala u izgnanstvo, u Rusiju. Tamo je upoznala Aleksandra, koji se takođe sa roditeljima nalazio u izgnanstvu i za koga se 1830. udala kada je imala tek 17 godina. Lepa, obrazovana, mudra, i pritom unuka Jakova Nenadovića, prvog srpskog ministra policije i vojvode Mladena Milovanovića, oba Karađorđeva bliska saradnika, bila je idealna za taj brak. U njemu je rodila desetoro dece - Poleksiju, potom Kleopatru, pa Aleksija, Svetozara, Petra, Jelenu, Andreja, Jelisavetu, Đorđa i na kraju Arsena.

Persida je bila dobra supruga i majka, ali je u političkom životu bila odlučna i beskompromisna, što ne treba da čudi, jer je bila veoma obrazovana, a od porodice je nasledila mudrost i odlučnost, po čemu će ceo život biti prepoznatljiva. Nakon 14 godina braka sa Aleksandrom, on je 1842. postao knez, pošto je svrgnut Mihailo Obrenović, a Persida knjeginja, što je mudroj i snažnoj Persidi mnogo značilo, budući da je bila svesna svog uglednog porekla i nije želela da ostane u senci znamenitih predaka.

U stopu je pratila svoga muža i podržavala ga u svemu. Pošto je stupio na presto, Aleksandar se nije baš snalazio, sve dok se Persida nije umešala i uzela stvari u svoje ruke, a Aleksandar je slušao svoju mudru ženu. Knez je uveo velike reforme u Srbiji ne bi li ubrzao razvoj države, a kneginja mu je tu bila najveći savetodavac. Ona je smatrala da je kultura veoma važna i da treba da se neguje jer će se na taj način i Srbija izdići. Tako se upravo njoj pripisuje osnivanje prvog srpskog pozorišta u Beogradu 1847. Koliko je bila uticajna ličnost, dokazuje činjenica da je od turskog sultana lično dobila Orden padišahovog portreta, što je nezabeleženo u turskoj istoriji.

Pre nego što se Svetoandrejska skupština okupila i počela da deluje, nezadovoljstvo je počelo da se oseća. Upravnik policije Nikola Hristić je o tome izvestio kneza, i tražio dozvolu da preduzme mere, ali se on ustručavao da povuče sledeći potez. Tada se u razgovor umešala Persida, koja je stala na Hristićevu stranu, rekavši da upotrebi vojsku, ako treba, i rasturi skupštinu. Priča je da je da je, za razliku od Aleksandra, Persida imala dominantnu crtu ličnosti i odlučan karakter, što je navodno knjezu nedostajalo. Međutim, vladavina njenog supruga nije potrajala. Kada se sastala Svetoandrejska skupština 1858, Aleksandar je morao da abdicira, a na vlast su se vratili Obrenovići.

Persida i Aleksandar su proterani na imanje blizu Temišvara. Dok se karakterom slab knez Aleksandar mirio sa situacijom i nije to tragično doživljavao, Persida nije mirovala. Njena parola je bila „sve ili ništa“. Kako je želeo da prekine rat između dinastija, a nije imao naslednike, knez Mihailo je predlagao Aleksandru da svoju sestričinu Katarinu uda za njegovog sina Petra, i dete iz tog braka učini svojim naslednikom. Persida je to bez razmišljanja odbila. Isto tako, predlagao je da se oženi njihovom ćerkom Jelenom, ali je Persida i to energično odbila. Verovala je da će njenih pet minuta kad-tad doći, upravo zbog toga što Mihailo nema naslednike, i što je smatrala da on ne stoji baš dobro u narodu. Ali oni nikada nisu došli. Umrla je u Beču 1873. godine.