Otvoreno su gledali u modrice i nijanse ljubičastog, teget i crvenog. Nijanse bola. A onda su, jedan po jedan, građani počeli da prilaze devojci na ivici suza. I shvatili o čemu je reč.

Mladoj ženi koja je gledala pravo pred sebe prvo je prišla jedna devojka. Zatim starija žena. A onda su počeli da prilaze muškarci.

Stariji čovek sa kesom iz prodavnice, mladić koji se tu zadesio. Nemo, devojka je i dalje gledala pred sebe. Bila je deo performansa, ali ono što je predstavljala deo je stvarnosti mnogih žena u Srbiji. I dok je glumica kao ukopana bez reči pozajmila svoje telo kao simbol na njenom licu videlo se koliko je teško i oponašati patnju zlostavljanih žena. I ljudi su to osetili... Opširnije pročitajte na 24sata.rs