Tri autobusa dovezla su prve izbeglice u Registracioni centar u Ježevu, a u Vinkovce je iz Zagreba stigao voz za prihvat izbeglica.
Hrvatske železnice (HŽ) čekaju uputstva Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi s ukrcavanjem, rekla je portparolka te kompanije Ivana Čubelić. Ona je dodala da se još ne zna odredište voza, a mediji pišu da će se voz vratiti u Zagreb, a izbeglice smestiti u Centar za azilante u Dugavama.
Glavni registracioni centar za izbeglice je u prihvatnom centru za strance u Ježevu, kod Dugog Sela. Tri autobusa su danas popodne u Ježevo dovezla 163 izbeglice, uglavnom žena i dece i nekoliko muškaraca mlađeg i srednjeg doba. Prema protokolu, izbeglice u prihvatnom centru čeka registracija, dalja medicinska i druga pomoć kome je potrebna.
Prethodno je javljeno da izbeglice pristižu u Tovarnik, gde se sprovode prve bezbednosne mere i prihvat, da bi ih odatle hrvatske nadležne službe slale prema Ježevu, nedaleko od Zagreba.
Prema poslednjim podacima hrvatskog MUP-a, ukupno 373 izbeglice, od čega 225 muškaraca, 75 žena i 73 deteta primljeno je do 14 časova u policijskoj stanici u Tovarniku.
S obzirom na dinamiku njihovog dolaska, u Tovarniku ih je već i mnogo više, ali tačan broj nije moguće proceniti.
Izbeglice, koje iz Srbije ulaze u Hrvatsku, dočekuju tri policijske marice i dva kombija, objavio je portal "Jutarnjeg lista". Dodaje se da su sve osobe obrađene u skladu sa zakonskim propisima i direktivama Evropske unije, kao i da se prioriterno ukazuje pomoć ranjivim grupama - ženama, deci i trudnicama.
Nakon registracije i pružene pomoći izbeglice će autobusima biti prevezene u Sisak, odnosno Kutinu odakle će biti razmešteni u policijske smeštajne kapacitete. Tu će imati priliku da se izjasne o svojim namerama - žele li da zatraže azil u Hrvatskoj ili nešto drugo.
Vlasti navode da su pripadnici policije raspoređeni, što ljudima, što vozilima duž cele granice, te nema problema u njenom nadzoru.
Izbeglice su u Hrvatsku ušle pošto su autobusom iz Preševa, na jugu Srbije, prevezeni u Šid, odakle su pešice prešle granicu preko kukuruzišta.
STIŽE JOŠ 5.000 IZ GRČKE
Severnu granicu Grčke s Makedonijom prešlo je oko 5.000 izbeglica i migranata tokom 24 sata, od utorka ujutro do srede ujutro, saopštila je grčka policija. U Grčku je do sada, ove godine ušlo više od 250.000 ljudi, većinom Sirijaca i Avganistanaca.
Kako je agenciji rekao načelnik Štaba zaštite i spasavanja Vukovarko-sremske županije Zdravko Kelić, operativne snage zaštite sistema i spasavanja do kraja dana na ovom području očekuju oko 500 izbeglica.
Istovremeno, hrvatski demineri poslati su danas u graničnu oblast.
- Policija nas je pozvala i mi smo poslali tim na granicu u istočnom delu Hrvatske - rekao je za Rojters neimenovani sagovornik iz Hrvatskog centra za deminiranje.
Agencija napominje da su u toj oblasti vođene borbe u periodu od 1991. do 1995. godine, a da su policajci izrazili zabrinutost zbog opasnosti od minskih polja.
Radnici i volonteri Hrvatskog Crvenog krsta ušli su u prostor oko policijske stanice u Tovarniku gde im dele vodu, hranu i higijenske potrepštine.
Brisel se protivi da Hrvatska otvori koridor za izbeglice
Povodom najave Hrvatske da bi mogla da otvori koridor i omogući izbeglicama da idu dalje u druge države Evropske unije, u Briselu smatraju da bi "takvo postupanje značilo kršenje zakona EU i obaveza država članica".
U Briselu smatraju da, prema postojećim zakonima, odgovornost za registraciju, zbrinjavanje i razmatranje zahteva za azil ima država EU u koju su prvo ušli. Prema istim izvorima u EU, Hrvatska je u ovom slučaju dužna da zbrine sve koji uđu na njenu teritoriju, registruje ih i razmotri zahteve za azil. Ukoliko te osobe ne žele da podnesu zahtev za azil ili ne žele da se registruju, u EU kažu da bi Hrvatska u tom slučaju te osobe mogla da vrati u njihove države ako sa takvima postoje sporazumi o readmisiji ili u treću državu iz koje su ušli ako je ta država sigurna.
U ovom slučaju u Srbiju. Srbija je na spisku Evropske komisije sigurna država porekla. U Briselu kažu da EU sa Srbijom ima sporazum o readmisiji koji obuhvata i državljane Srbije, ali i državljane trećih zemalja koje u EU dolaze preko Srbije. Evropska unija počinje da primenjuje plan o razmeštanju 40.000 izbeglica, ali to se odnosi samo na one koji su na teritoriji Grčke i Italije i isključivo na državljane Sirije, Iraka i Eritreje. EU ponavlja da odgovornost za kontrolu spoljnih granica, za prihvat izbeglica i razmatranje njihovih zahteva ima svaka država posebno, a EU može samo pomoći. Kao pomoć su "hot spotovi", što su zapravo timovi stručnjaka raznih agencija Evropske unije koje samo pomažu u registraciji izbeglica, uzimanju otisaka prstiju i identifikaciji. Ti "hot spotovi" nisu prihvatni centri jer prihvatne centre organizuje sama država na čijoj se teritoriji oni nalaze. Takve timove EU može da pošalje i u Hrvatsku ukoliko ona bude smatrala da je to potrebno. Prema nezvaničnom tumačenju iz EU, kao iskrene izbeglice se smatraju državljani Eritreje, Iraka i Sirije. To u budućnosti može da se promeni. Jedan od kriterijuma na osnovu kojih se to utvrduje je taj da procenat uspješno rešenih zahteva za azil u EU za državljane odredjene zemlje bude iznad 75 odsto. Za sada su to Sirija, Irak i Eritreja pa se njihovi državljani smatraju iskrenim izbeglicama i nema sumnje da su ekonomski migranti, rekao je izvor u EU.
- Fokusirani smo prvo na žene i decu, kojih ima poprilično. Ljudi su vidno umorni i iscrpljeni, pa su neki zatražili i medicinsku pomoć od hitne službe - potvrdila je agenciji portparol hrvatskog Crvenog krsta Katarina Zorić.
Prema navodima medija, većina izbeglica su Sirijci i Avganistanci.
Policija navodi da će oni biti registrovani i prebačeni u prihvatni centar u blizini Zagreba. Portparol Vukovarsko-sremske županije je potvrdio da je grupa izbeglica ušla na teritoriju Hrvatske, ali nije precizirao njihov broj.
Frans pres sa lica mesta javlja da su na autobuskoj stanici u Šidu migranti pokušali malo da se odmore posle dugog puta autobusom koji je sinoć pošao iz Preševa. Više njih nije znalo za Hrvatsku, ni gde se nalaze. Jedan je pitao jel sad treba da idu na neki brod.
Hrvatski mediji preneli su i da je nekolicina pojedinaca, između sedam i deset osoba, uhapšeno nakon što su se odvojili od glavne grupe i ilegalno ušli u Hrvatsku prelazeći granicu preko polja i njiva.
Oni se, kako se navodi, trenutno nalaze u policijskoj stanici u Tovarniku, gde se čeka dolazak prevodioca.
Danas se ovim povodom oglasio i premijer Hrvatske Zoran Milanović koji je precizirao da je tokom noći u Hrvatsku ušlo oko 150 izbeglica.
On je dodao da će izbeglicama koje budu ušle u Hrvatsku biti dozvoljeno da prođu i nastave svoj put ka zapadnoj Evropi. Opširnije o tome čitajte OVDE.
Portal "Jutarnjeg lista" objavio je da među izbeglicama, posebno onim mlađim, vlada veliki strah od hapšenja u Hrvatskoj.
Hrvatski policjaci neko su vreme uveravali izbeglice da ih u Hrvatskoj ne čeka hapšenje i pokušali su im da objasne da ne mogu ostati na lokaciji na kojoj se trenutno nalaze.
Mladi su Sirijci, nakon što im je hrvatska policija objasnila u kakvoj se situaciji nalaze, ipak pristali da uđu u policjska vozila, ali tek nakon policijskog pretresa.
Izbeglice su novinaru "Jutarnjeg" objasnile da je njihova jedina želja da nastave put prema Madjarskoj odnosno Nemačkoj.
U Šid su jutros iz Preševa stigla dva autobusa sa izbeglicama, a nešto kasnije tokom jutra još četiri. Autobusi su tokom noći krenuli iz Preševa. Autobusi putnike, kako javlja izveštač Tanjuga sa lica mesta, dovoze do jednog puta nadomak graničkog prelaza u Hrvatskoj Tovarnik, a izbeglice zatim, tim putem, pešice ulaze na teritoriju Hrvatske, zaobilazeći zvanični prelaz.
Mesta za 3.000 ljudi
Po izbijanju izbegličke krize, hrvatski zvaničnici više puta su istakli da Hrvatska neće zatvarati svoje granice. Zvaničnici su poručili da u prvom talasu Hrvatska može da primi oko 3.000 izbeglica. Najviše smeštajnih kapaciteta ima u Kutini. U gradnji su dva prihvatna centra za strance u Tovarniku i Trilju, koji se grade sredstvima iz šengenskog fonda, ali se očekuje da će biti završeni tek krajem godine.
Prema podacima koje je izveštač Tanjuga dobio od pripadnika međunarodnih organizacija, do 7.30 sati u Šid je, kako autobusima, tako i taksijima, pristiglo oko 80 izbeglica, koje su nastavile put pešice na teritoriju Hrvatske.
Nadležne vlasti očekuju dolazak još autobusa i nastavak talasa izbeglica u tom delu Srbije.
Za sada je nejasno da li su izbeglice u potpunosti promenile rutu pa umesto preko Mađarske, pošto je ta zemlja zatvorila svoje međe, do Zapadne Evrope pokušavaju da stignu preko Hrvatske.
Među izbeglicama koje su pristigle autobusom iz Preševa bio je i Avganistanac Ali, koji je sa suprugom i dvoje dece 60 dana na putu.
On je Tanjugu rekao da je napustio svoju domovinu pošto je ostao bez posla i da traga za boljom budućnošću.
Inače, u Šidu je nekadašnja dečija bolnica "Principovac" pripremljena za prihvat izbeglica, a taj objekat se nalazi na samo stotinu metara od graničnog prelaza Sot.
"Pripremili smo objekat za prihvat izbeglica", rekao je Tanjugu upravnik objekta Radoslav Milošević.
On je rekao da će u tom objektu moći da bude zbrinuto 250 majki sa decom i da će za ostale biti postavljeni šatori.
U prihvatni centar biće primane izbeglice koje budu dolazile organizovanim, a ne individualnim prevozom.
U nekadašnjoj dečjoj bolnici od ranih jutarnjih sati čeka se na dolazak autobusa sa izbeglicama koji su krenuli iz Preševa, ali su se izbeglice odlučile da ne svraćaju u prihvatni centar, već da odmah krenu na put.Posle ponoći manje grupe izbeglica pristizale su u Šid taksijima, koji bi ih ostavljali u blizini Vašarišta, odakle bi put ka Hrvatskoj nastavili pešice.
I SOMBOR PRIPRAVAN
U Somboru je počela priprema objekta za eventualni smeštaj izbeglica koji preko Hrvatske nameravaju da odu u druge države EU.
Na sednici lokalnog Štaba za krizne situacije, kako je objavljeno na sajtu grada, je dogovoreno da se vojni kompleks "Venac" osposobi zanjihov prihvat.
Komunalna preduzeća i gradske ustanove su počele čišćenje objekta kako bi ga osposobile za boravak izbeglica, rečeno je na sednici kojom je predsedavao gradonačelnik Saša Todorović.
U MAĐARSKU PREKO KELEBIJE I BAČKOG BREGA
Granični prelazi Horgoš i Bački Vinogradi, između Srbije i Mađarske, su zatvoreni, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije.
Na graničnim prelazima Kelebija i Bački Breg, između Srbije i Mađarske, pojačan je intenzitet saobraćaja, ali zadržavanja putničkih vozila nisu duža od 20 minuta.
JOŠ JEDAN PRIHVATNI CENTAR U SUBOTICI?
Ukoliko dođe do povećanog priliva izbeglica zbog zatvaranja granice sa Mađarskom i njihovog dužeg zadržavanja, u Subotici će biti otvoren još jedan prihvatni centar koji neće biti trajnog karaktera, najavio je danas ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandar Vulin.
"Sve je spremno kako bi jedan značajan broj ljudi mogao da bude smešten na teritoriji grada Subotice, ali opet u odgovarajućem prostoru koji neće remetiti svakodnevni život građana Subotice", rekao je Vulin.
UHAPŠENO 367 ILEGALACA
U Mađarsku je juče ilegalno ušlo samo 367 izbeglica i svi su uhapšeni, saopštila je danas mađarska policija. Sudski postupak biće pokrenut protiv njih 316 zbog oštećenja zaštitne žičane ograde podignutoj na granici sa Srbijom, a ostalih 51 osoba biće optužena za nelegalan ulazak u Mađarsku.
On je novinarima nakon sastanka sa rukovodstvom lokalne samouprave rekao i da se zahvalio na razumevanju koju su pokazali u rešavanju problema izbeglica i naglasio da se taj problem rešava uz brigu kako o zdravlju i bezbednosti migranata, tako i građana u lokalnim sredinama.
"Pratimo kretanje ovih ljudi, nikoga ne usmeravamo, niti možemo, niti hoćemo. Bilo bi dobro da ljudi prelaze na legitimnim putnim pravcima, da ih tamo odgovarajuće vlade prihvate, pregledaju, vide šta će sa njima, da te ljude ne guramo u neizvesnosti i opasnost", dodao je Vulin.
On je naglasio i da se predaja zahteva za azil na prelazima Horgoš i Kelebija odvija jako sporo i da je za razliku od Preševa, gde se dnevno registrovalo i do dve hiljade izbeglica.
U Mađarskoj je juče prosedura u vezi azila bila jako spora i gotovo svi zahtevi su odbijeni, podvukao je Vulin.
Ministar je rekao i da ne zna koliko će granični prelaz Horgoš biti zatvoren i dodao da je to pitanje za one koji su ga zatvorili, a to nije Srbija, ocenviši da je zid koji je postavljen na granici - zid prema Evropi.
Takođe je još jednom apelovao na zemlje Evropske unije da pronađu rešenje tog problema i naglasio da to više nije pitanje Srbije i Mađarske, veće EU unutar nje same i toga da li njena članica može da zatvori put koji koriste druge zemlje Unije.
Komentari (4)