Nisu ni sanjali da se iz Kosovske 39 neće vratiti kući.
Bolesnog brata Bobana žena je napustila. Spasići su brinuli i o njemu i o njegovih pet ćerkica. A onda je Boban umro.

- Pet ćerkica, pet siročića. Nismo mogli da ih ostavimo. Napustili smo sve što imamo u Kačarevu i došli u Beograd da brinemo o njima. Tri su se udale, jedna od njih nam se nije javljala. Samo je jednog dana ostavila bebu pred vratima - priča Đurica i gleda malog Bobija.

Tako su Spasići ostali sa troje male dece, bratanicama Teodorom (8) i Marijom (5) i malim Bobanom (4) koji im dođe unuče. Ali ne ako se on tako pita.

 

Mali Bobi ne može da se svrti. Penje se Đurici na krkače, ulazi u orman. Zdravo dete, veselo. Voljeno. Ni ne zna da mu se majka preudala i rodila drugo dvoje dece. Za njega ni da čuje.

- Mi smo se vezali za decu, a i ona za nas. Ne možemo da imamo svoju. Bobana smo čuvali od kad se rodio. Hranili ga specijalnim mlekom, bdili nad njim.
On je nama sve. Odvedem ga u vrtić, on plače unutra, ja plačem napolju. Sada ćemo da probamo ponovo da ga upišemo, da bude sa svojim vršnjacima. Pita me da li sam mu mama, kažem - nisam. Da li sam mu baka - kažem, nisam. Ti si onda moja nina, kaže on meni - priča Verica baš u trenutku u kojem dečačić izviruje iz ormana samo da kaže “ti si meni i mama i baka i nina”.

Nastavak pročitajte ovde.