Kao jedan od uslova koji će Srbija morati da ispuni na putu ka EU je da prihvati da se na srpskim trpezama nađu i genetski modifikovani proizvodi, i to je još jedan vruć krompir koji ćemo morati da progutamo.


Te ne možemo u EU dok ne priznamo Kosovo, dok ne prihvatimo GMO, ma dok do kraja ne savijemo kičmu i poklonimo se tom hegemonu zvanom Evropska unija, u čiji zagrljaj toliko hrlimo i ne znajući šta nas zapravo tamo čeka.


Treba li da progutamo sve što nam EU servira na tom putu u bolje sutra? Odgovor je bez razmišljanja ne. Možda nam to i nije u interesu, ali što je daleko važnije, nije na štetu.


GMO je rešenje za glad u svetu, kako tvrde njegovi tvorci. A možda i jeste. Prema preliminarnim podacima, genetski modifikovani organizmi izazivaju alergije, rak i sterilnost kod muškaraca i neplodonost kod žena. Dakle, sigurno je da će biti manje gladnih.


Srbija je mnogo puta popuštala i savijala kičmu pred zahtevima Evropske unije. Mnogo toga smo gorkog progutali, mnogo čega se odrekli, ali zdravlja sigurno da ne možemo. I tu nema dileme. Oni koji budu odlučivali o ovom zahtevu, trebalo bi da imaju na umu da nam ta Evropska unija, ako ne bude zdravlja i ako dočekamo da postanemo članica, tada neće više ništa značiti!