I iako se često ne slažem sa njegovim mišljenjem, tada je rekao istinu. Dodik to malo drugačije kaže, on navodi da ne moramo da se volimo, ali da moramo da se uvažavamo. A ja verujem da se stvarno volimo. Taj odnos, njegovu lepotu, ali i svu tragediju usled spleta nametnutih okolnosti najbolje su nam predstavili Halil i Milan, junaci kultnog filma “Lepa sela lepo gore”, koji je rađen na osnovu istinite priče.


Da nam je suđeno da budemo zajedno, bez obzira i što neki “naši”, ali i “tamo neki stranci” godinama, da ne kažem vekovima, pokušavaju da tu pomrse konce, i da nas podele na “naše” i “njihove”, potvrdili su nam i Armin i Nedeljko, pripadnici oružanih snaga BiH! Oni zajedno odoše u smrt! Iako je jedan Srbin, drugi Bošnjak, bili su nerazdvojni. Istinski prijatelji koji su se družili godinama. I tog kobnog 18. novembra zajedno su otišli u kladionicu na piće. A onda je jedna usijana glava, ludak, terorista, vehabija odlučio da uzme automatsku pušku i prolije njihovu krv. Zašto? Pre nego što je i sebe digao u vazduh, rekao je da je to u ime Alaha!


I dok je ceo region žalio zbog tog događaja, bosansko-herceovački portal “vijesti ummeta” objavio je da je to nešto na čemu bi se trebalo zahvaliti Alahu! “Ubijena su dva vojnika, od kojih jedan Srbin, pravi nevernik, a drugi Bošnjak, otpadnik od vere”, naveli su oni. I koliko god da je to samo portal iza kojeg stoji nekolicina zaluđenika, te njihove reči zaista lede krv u žilama. Ali od tog osećanja kod mene više preovladava tuga. Tuga zbog ova dva nepravdeno izgubljena života, zbog novih Halila i Milana, kojima je bilo suđeno da umru zajedno!