A svaka naredna bude još lošija. Narodu koji je vekovima trpeo poraze, ne samo svojom krivicom. Narodu kojim su decenijama vladali licemeri i demagozi koji su za šaku dolara prodavali nacionalne interese. Narodu koji je izgubio veru i kome je jedina želja da mu deca bolje žive, ali negde tamo daleko...


Tom narodu, mom narodu, želim da mu se u 2016. deca rađaju. Jer, nema veće sreće od dečje radosti u kući, a baš ta deca učiniće nas ponovo uspešnim i ponosnim. I zato, još jednom pročitajmo Ršumovićevu “Zdravicu srpskom narodu”. Verujmo u nju i držimo je se:


Narode, nek ti zdravica ova bude umesto blagoslova. Štogod radio, deca ti se rađala. I kada pevao, i kada snevao, i kada mukama odolevao, deca ti se rađala. I kada patio, i kada ratio, i kada pamtio, pa vratio, deca ti se rađala. Nije bogat ko ima volova, već sinova. Nije srećan ko ima pušaka, već kolevki. I kada žeo, i kada mleo, i kada crnu sudbinu kleo, deca ti se rađala.

 

Nek ljubav nadjača, nek ne bude plača, osim dečjeg. I kada učio, i kad se mučio, i kada svetu tajnu dokučio, deca ti se rađala… I kada ljubio, i kad ogrubio, i kada glavu s ramena gubio - deca ti se rađala. Jaki nek se svađaju, glupi nagađaju, tebi nek se rađaju... I kada kadio, i voće sadio, i kad se ljutio i bogodario, deca ti se rađala… Daće Bog da rodi zob i uzri klas, da bude i za konje i za nas. I kada sveca slavio. I kada školu pravio. I kad se u čudu čudom bavio - deca ti se rađala!