Bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević, tokom svog mandata, operisao je kičmu u klinici „Groshadern“ u Minhenu.

Kada su mediji, logično, počeli da se pitaju, da li njegov gest poručuje da srpsko zdravstvo ne valja, prof. dr Vasa Antunović, tada na čelu kozilijuma koji je odlučivao o ministru, naveo je da je Milosavljeviću neophodna operacije diskus hernije, ali da je istovremeno savetovan i dodatni pregled na minhenskoj klinci, gde se izvode operacije za koje kod nas ne postoje uslovi.

Javnost je ostala u čudu i kada je naš najbolji kardiohirug prof. dr Miljko Ristić otišao na ugradnju bajpasa u Ženevu. To se desilo tokom mandata prof. dr Slavice Đukić Dejanović, tadašnje ministarke zdravlja, koja je na pitanje kakva se time poruka šalje običnim građanima navela da se ona leči u Srbiji.

Da se razumemo, srpsko zdravstvo nije najbolje u Evropi! Da li je najgore? Nije! Pa kakvo je onda, pitaće se običan svet, ako malo, malo, pa neko zvučno ime ode na pregled ili operaciju van Srbije? Činjenica je da se i dalje po pacijentu izdvaja oko 240 evra godišnje za njegovo lečenje u koje spadaju operacije, pegledi, snimanja...

Sa druge strane, ne mogu da prećutim činjenicu da svako od nas ima pravo da odlučuje kome će svoj život staviti u ruke. Nama običnima, koji nemamo mogućnost izbora svetskih stručnjaka, ostaje da verujemo da će nam srpsko zdravstvo omogućiti da dočekamo barem starost. Ne mislim na onu duboku.