Oko 16.30 je sišla iz „Galenikinog“ autobusa, u čijoj fabrici, inače, radi, a viđena je narednog dana oko trga Slavija, otkad joj se gubi svaki trag, kaže za „Alo!” njen brat Darko Stamatović.

Kada je nestala, Sandra je na sebi imala braon dugačku zimsku jaknu i braon čizme.

Ako je vidite, javite!

Darko Stamatović apeluje i moli sve građane da mu jave ukoliko budu videli njegovu sestru Sandru.
- Moj broj telefona je 065/848 95 89. Ponavljam, poslednji put je viđena oko Slavije. Na sebi je imala dugačku zimsku braon jaknu i braon čizme. Sandra je visoka metar i 75 centimetara - kaže Darko.

- Sandrin nestanak prijavili smo policiji, ali dosad nismo dobili nikakvu povratnu informaciju. Moja sestra živela je na Karaburmi sa desetogodišnjom ćerkom i našom majkom. Sada je devojčica kod mene. Zapitkuje gde joj je mama. Nismo joj još rekli da je nestala, da ne znamo ni sami gde je. Rekli smo joj da je u bolnici. Ako se nešto ne promeni i ne nađemo Sandru, ne znam šta ćemo. Zovem bolnice svaki dan. Stalno šetam po gradu. Tražim je. Obilazim stanice. Naravno da shvatam da bi morala da me pogodi velika sreća da je na taj način pronađem - priča za „Alo!” Darko.

Prema njegovim rečima, zvao je i sestrine kolege iz Galenike da se raspita da li nešto znaju vezi sa Sandrinim nestankom, ali je dobio odrične odgovore.

Na pitanje „Alo!” da li je Sandra imala neke zdravstvene probleme, Darko kaže:

- Pa znate kako, ako je viđena, a nije došla kući, onda ne znam. Dijagnozu Alchajmera, na primer, ili sličnih bolesti, kada osoba može da se izgubi ili se ne seća nekih stvari, nije imala. Telefon joj je od nestanka nedostupan. Koliko znam, moja sestra nije imala neprijatelje, niti probleme zbog kojih ne bi došla kući. Barem nemam takvih indicija. Šta znate vi znam i ja. Vrlo nam je teško. Neprekidno šetam i tražim je. Evo i sada dok pričamo - navodi nesrećni brat.

Kako dodaje, Sandra nije imala naviku da posle posla svraća kod drugarica ili na neka druga mesta.

- Uvek je s posla dolazila kući. Njena relacija bila je Karaburma - „Galenika“. Zovu me mnogi ljudi. Žele da pomognu. Traže dodatne informacije. Ja više ne znam šta da im kažem. Naravno, ne gubimo nadu. Radimo sve što možemo ne bismo li je našli - završava on.