Punih osamnaest dana od kada su Bogdan, Nikola, Žarko i Marko ostali bez oca, Milena bez muža, Nataša i Miroslav bez brata, Kosovska Mitrovica bez junaka i heroja koji ju je čuvao, članovi stranke bez svog vođe.

I dok su Oliverovi najbliži, Srbi na Kosovu i građani cele Srbije i u četvrtak željno iščekivali vest da je napravljen makar najmanji pomak u istrazi koju vode prištinski ograni, da su bar milimetar bliži mogućem napadaču na Olivera ili naručiocu zlodela, stigla je neka druga vest.
Ona je zastrašujuća i nosi poruku da ni mrtvog Olivera neko ne želi da ostavi na miru!

Usred noći u severnom delu Mitrovice kamenovana je kuća njegove bivše supruge i majke njegova tri sina. Ta kuća se nalazi samo na stotinak metara od mesta gde je Oliver ubijen.

Stranačku kancelariju koja je bila njegov život, a ispostavilo se i grob, jer je ubijen dolazeći u nju, danonoćno od momenta ubistva navodno čuva kosovska policija, ali eto, „sasvim slučajno“, ispostavilo se da nisu ništa videli i nisu ništa čuli kada je reč o tom napadu koji im se desio ispred nosa!

Kada se uz ovaj slikovit primer koliko je zapravo kosovska policija zainteresovana za ono što joj je, kao, dužnost, uzme u obzir i činjenica da Srbija još nije dobila ni izveštaj s uviđaja koji je obavljen na dan ubistva, počinjemo da se suočavamo sa surovom istinom da oni ubistvo rasvetliti neće.

Nije bilo ni potrebe da nam to potvrdi Hašim Tači koji bez pardona u danu kada se desio ovaj najnoviji incident saopštava da pomaka u istrazi ubistva nema, ali da je siguran da je reč o kriminalno-mafijaškom aktu, te da se isključuje svaka mogućnost etničkog motiva!