Tada je lakše povređena njegova drugarica Milica L. (17) koja je vozila taj automobil. Opelo je održano u porodičnoj kući, a potom se tužna kolona zaputila ka večnoj kući tragično nastradalog mladića.

Plakalo je staro i mlado, a rodbina i prijatelji nastradalog Milana neprestano su dozivali njegovo ime. Nakon vesti da se dogodila tragedija u kojoj je Milan izgubio život porodični dom Subošića nije mogao da primi rođake, prijatelje i kumove koji su pohitali da se nađu njegovima u nevolji. Takav je bio i jučerašnji dan - otac Dragan i majka Ljiljana primali su izjave saučešća, dok je Milanova sestra Milica neprestano plakala.

"Uskočio sam u vodu i spasao devojku koja je prestravljena dozivala druga"

Došli su Milanovi drugovi iz fudbalskih klubova, škola, osnovne i srednje, prijatelji iz detinjstva i svi oni su plakali, ne skrivajući suze. Plakale su i devojke koje su donele po ružu da se njome oproste od svog prijatelja.

- Milane, sine moj. Bakino čedo! Zar sad na pragu života da nas napustiš - te reči odzvanjale su ulicom u Boleču gde je Milan Živeo. Oko 14 sati, nakon opela, tužna povorka zaputila se ka groblju, prateći Milana.

Kolima sleteli u Dunav, poginuo fudbaler

Okupljeni su za sebe komentarisali tragediju, govoreći da je teško i Milici l., koja je vozila automobil.

- Uplašena sam za Milicu i kako će ona sve ovo podneti. Od tragedije je pod sedativima i ne prestanim nadzorom, svoje majke i drugara. Polako postaje svesna šta se dogodilo - pričale su dve devojke u koloni.

Jecaji roditelja, sestre, rodbine zaparali su nebo u trenutku kada je Milanov kovčeg spuštan u raku. Suze su svima lile niz lice i nije bilo osobe koja nije zaplakala i pogledala ka nebesima, pitajući se: „Zašto?!“