Iako njena naslednica već pokazuje talenat za pevanje, pop zvezda za "Alo!" kaže da ni po koju cenu ne bi volela da Lena ima muzičku karijeru, iako polako, ali sigurno počinje da pokazuje talenat. Iako priznaje da preskače uranke jer nije ranoranilac, Goca otkriva u čemu se tada takmiči s ostalim članovima porodice, zbog čega je ponosna na svoju naslednicu, ali i kojim se poslovima bavila pre nego što je kročila na muzičku scenu.

Pesmu "Vidovdan" peva Goca Lazarević, a prvo je bila namenjena ovoj pevačici!

- Praznik obeležavamo tako što ništa ne radimo. Tačnije, idemo kod mog svekra i svekrve u Bač, tamo nam je lepo. Lenčarimo, a svekar nas hrani. Ako je lepo vreme, odemo na jezero, pa se čak i kupamo. Ne ustajemo rano, ali zato napravimo roštilj, a svekar i ja se takmičimo ko će bolji da ispeče - kaže Goca i otkriva da je prvi novac zaradila od tate. 

- Prve pare sam zaradila tako što sam rekla mami i tati da hoću da radim za letnji raspust preko omladinske zadruge. Tata me je pitao da li bih kuvala za četvoročlanu porodicu, da svakog dana imaju kuvani obrok za 100 maraka mesečno. Ja kažem: „Ju, naravno da bih!“. Imala sam 12 godina, ali znala sam da kuvam jer me je baka sve naučila. Na kraju je ispalo da sam hranila svoju porodicu, tako da sam prvi džeparac zaradila dok su tata i mama radili, a ja bila na raspustu. Kasnije sam prodavala sladoled na Bulevaru, ali sam odmalena bila željna toga da me neko sluša dok pevam - ističe pevačica i dodaje da je danas sve znatno drugačije i da zbog toga ne bi volela da se njena ćerka bavi bilo kojom vrstom umetnosti. 

 - Novac sam najslađe potrošila na garderobu, na sve ono što je devojčicama najpotrebnije. To je prirodno i normalno, ali kada sam ja bila klinka, nije bilo ovako, da na svakom ćošku imaš šta poželiš. Potpuno je bilo drugačije. Kupovali smo s automobila na Bulevaru. Što se muzike kao profesije tiče, Lena je počela ozbiljno da intonira i da vrlo lepo prati melodiju. Iskreno, nadala sam se da se to nikad neće desiti, zato što bih po svaku cenu volela da se ne bavi ovim poslom. Volela bih da uopšte nema nikakve veze s umetnošću u Srbiji jer je to ovde najteži posao, ali bože moj. Ispratiću je i pomoći joj šta god bude želela. Ne mora time nikada da se bavi, ali dobro je da ume dobro da otpeva neke karaoke kad bude bila direktorka u nekoj velikoj firmi - kroz osmeh kaže Goca, sa kojom se Lena složila. 

- Za sada nemam želju da se bavim pevanjem. Možda bih pevala za sebe, ali za druge ne. Imam još vremena da razmislim. Želela sam da budem veterinar, pa učiteljica, pevačica, pa onda glumica, a sada ne znam. Da budem iskrena, ne volim školu, ali matematiku najviše mrzim. Mama mi ne pomaže u domaćim zadacima, sve radim sama - kaže Lena, a Goca poručuje:

- Tako i treba. Mislim da je to jedini način da se dete osamostali i da nauči da je škola njena obaveza. Ona je odličan đak, ima sve petice, matematika joj ide kao iz rukava. Matematika je najapstraktniji predmet, ali kasnije će shvatiti da je sve u životu matematika i da se s njom budi i logika. Biraće sama šta će raditi. Već sada ide u školu koja je fantastična za buđenje svih mogućih interesovanja, ostvarivanje samostalnosti i ličnog integriteta. Sve domaće zadatke završe u školi i prate naš domaći program. Ona zaista ima super rezultate i drago mi je zbog toga - kaže Goca koja Leni ne brani da se kreće sama sa svojim društvom. 

- Ja sam za to da deca treba da se osamostaljuju i da im se pruži poverenje. Ona već može sama od kuće da se prošeta do tržnog centra jer nam je blizu, deset minuta peške, s tim što izbegavamo da to bude uveče. Ide sa drugaricama koje su njenog uzrasta. Dosta je samostalna i vrlo sam ponosna na nju. Mislim da roditelji danas preteruju, da su deca prezaštićena i da kasnije ne mogu da se odlepe od mamine suknje. Mislim da je to pogrešno. Moraju da se spreme za život, da znaju da uđu u autobus, izađu, otkucaju kartu, da znaju gde idu, da se služe telefonima, prate putokaze, da jednostavno razmišljaju. Previše smo im toga servirali na tanjiru. U njenim godinama ja sam već bila toliko samostalna, da su me tata i mama ostavljali samu kod kuće, umela sam da sama sebi spremim obrok, vodim računa o mlađem bratu, idem sama u prodavnicu - kaže Goca Tržan, koja će uskoro predstaviti dve nove pesme za koje su aranžmani uveliko u pripremi.

Ipak, pevačica za „Alo!“ kaže da ni po koju cenu ne bi volela da Lena ima muzičku karijeru, iako polako, ali sigurno počinje da pokazuje talenat. Iako priznaje da preskače uranke jer nije ranoranilac, Goca otkriva u čemu se tada takmiči s ostalim članovima porodice, zbog čega je ponosna na svoju naslednicu, ali i kojim se poslovima bavila pre nego što je kročila na muzičku scenu.

Udaje se Jovana Jeremić, evo kako izgledaju mladenci i šta su rekli

- Praznik obeležavamo tako što ništa ne radimo. Tačnije, idemo kod mog svekra i svekrve u Bač, tamo nam je lepo. Lenčarimo, a svekar nas hrani. Ako je lepo vreme, odemo na jezero, pa se čak i kupamo. Ne ustajemo rano, ali zato napravimo roštilj, a svekar i ja se takmičimo ko će bolji da ispeče - kaže Goca i otkriva da je prvi novac zaradila od tate.

- Prve pare sam zaradila tako što sam rekla mami i tati da hoću da radim za letnji raspust preko omladinske zadruge. Tata me je pitao da li bih kuvala za četvoročlanu porodicu, da svakog dana imaju kuvani obrok za 100 maraka mesečno. Ja kažem: „Ju, naravno da bih!“. Imala sam 12 godina, ali znala sam da kuvam jer me je baka sve naučila. Na kraju je ispalo da sam hranila svoju porodicu, tako da sam prvi džeparac zaradila dok su tata i mama radili, a ja bila na raspustu. Kasnije sam prodavala sladoled na Bulevaru, ali sam odmalena bila željna toga da me neko sluša dok pevam - ističe pevačica.

Goca ističe da je danas sve znatno drugačije i da zbog toga ne bi volela da se njena ćerka bavi bilo kojom vrstom umetnosti.

- Novac sam najslađe potrošila na garderobu, na sve ono što je devojčicama najpotrebnije. To je prirodno i normalno, ali kada sam ja bila klinka, nije bilo ovako, da na svakom ćošku imaš šta poželiš. Potpuno je bilo drugačije. Kupovali smo s automobila na Bulevaru. Što se muzike kao profesije tiče, Lena je počela ozbiljno da intonira i da vrlo lepo prati melodiju. Iskreno, nadala sam se da se to nikad neće desiti, zato što bih po svaku cenu volela da se ne bavi ovim poslom. Volela bih da uopšte nema nikakve veze s umetnošću u Srbiji jer je to ovde najteži posao, ali bože moj. Ispratiću je i pomoći joj šta god bude želela. Ne mora time nikada da se bavi, ali dobro je da ume dobro da otpeva neke karaoke kad bude bila direktorka u nekoj velikoj firmi - kroz osmeh kaže Goca, sa kojom se Lena složila.

- Za sada nemam želju da se bavim pevanjem. Možda bih pevala za sebe, ali za druge ne. Imam još vremena da razmislim. Želela sam da budem veterinar, pa učiteljica, pevačica, pa onda glumica, a sada ne znam. Da budem iskrena, ne volim školu, ali matematiku najviše mrzim. Mama mi ne pomaže u domaćim zadacima, sve radim sama - kaže Lena, a Goca poručuje:

- Tako i treba. Mislim da je to jedini način da se dete osamostali i da nauči da je škola njena obaveza. Ona je odličan đak, ima sve petice, matematika joj ide kao iz rukava. Matematika je najapstraktniji predmet, ali kasnije će shvatiti da je sve u životu matematika i da se s njom budi i logika. Biraće sama šta će raditi. Već sada ide u školu koja je fantastična za buđenje svih mogućih interesovanja, ostvarivanje samostalnosti i ličnog integriteta. Sve domaće zadatke završe u školi i prate naš domaći program. Ona zaista ima super rezultate i drago mi je zbog toga - kaže Goca koja Leni ne brani da se kreće sama sa svojim društvom.

- Ja sam za to da deca treba da se osamostaljuju i da im se pruži poverenje. Ona već može sama od kuće da se prošeta do tržnog centra jer nam je blizu, deset minuta peške, s tim što izbegavamo da to bude uveče. Ide sa drugaricama koje su njenog uzrasta. Dosta je samostalna i vrlo sam ponosna na nju. Mislim da roditelji danas preteruju, da su deca prezaštićena i da kasnije ne mogu da se odlepe od mamine suknje. Mislim da je to pogrešno. Moraju da se spreme za život, da znaju da uđu u autobus, izađu, otkucaju kartu, da znaju gde idu, da se služe telefonima, prate putokaze, da jednostavno razmišljaju. Previše smo im toga servirali na tanjiru. U njenim godinama ja sam već bila toliko samostalna, da su me tata i mama ostavljali samu kod kuće, umela sam da sama sebi spremim obrok, vodim računa o mlađem bratu, idem sama u prodavnicu - kaže Goca Tržan, koja će uskoro predstaviti dve nove pesme za koje su aranžmani uveliko u pripremi.