Kad bi se pokupilo svo gvožđe iz tela jednog čoveka, mogao bi da se napravi ekser duži od 7 centimetara. Osim toga, iako se u našim kostima nalazi 31% vode, njihova struktura je snažnija od čelične.
Kako bi se obezbedilo nesmetano varenje sve hrane koju pojedemo , ljudski želudac proizvodi kiselinu koja je toliko jaka da bi, da kapne na našu kožu, progorela rupu u njoj.
Ako zavirimo dalje unutar čovekovog organizma nailazimo na srce. Ono je naš neumorni mišić koji u toku jednog dana proizvede onoliko energije koliko je potrebno kamionu da pređe 32 kilometra. Kad smo kod srca zanimljivo je da ono može da kuca čak i onda kada se odvoji od tela, jer ima sopstveni električni impuls.
I još nešto, srce uopšte nije u obliku srca, i ne nalazi se na levoj strani grudi. Njegova pozicija u telu je više ka sredini grudnog koša.
Ukoliko se prihvatimo mikroskopa , možemo videti da u jednu glavu čiode može da se upakuje čak deset hiljada ljudskih ćelija. Sa druge strane, kada bi se odmotale sve DNK ćelije samo jednog čoveka, protegle bi se na 10 milijardi milja i mogle bi da stignu od Zemlje do Plutona i nazad.
Čak polovina gena učestvuje u građi mozga, dok druga polovina organizuje ostalih 98% tela. Naš zahtevni mozak sam potroši 20% kiseonika i krvi koje imamo. Nije ni čudo, kad dugoročna memorija mozga u toku života uspeva da sačuva čitav kvadrilion (1 milion milijardi) različitih informacija.
I dok se nauka razvija sve vise i više, ljudsko oko ostaje nedostižna digitalna kamera, koja ima 576 megapiksela! To isto oko je u stanju da razlikuje impresivnih 10 miliona boja . Nije ni čudo što se oči toliko umaraju i što često trepćemo. Zapravo, trepćemo toliko često da su nam 10% vremena koje provedemo budni oči u stvari zatvorene.
I za kraj jedna neverovatna činjenica. Kada bi se naše telo rasturilo na pojedinačne hemijske elemente, oni bi svi zajedno koštali oko 150 evra. Na sreću, jednog čoveka čini mnogo više od hemijskih elemenata.
Komentari (0)